Petrovdan, praznik svetih apostola Petra i Pavla, u srpskom narodnom kalendaru zauzima posebno mesto.
Osim što je vezan za kraj žetve i dolazak najtoplijeg perioda u godini, ovaj praznik u narodu nosi niz običaja, verovanja i rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Među njima posebno mesto zauzima branje lekovitog i "čudesnog" bilja.
Narod veruje da biljke ubrane na petrovdansko jutro imaju pojačanu moć. One tada "piju sunce", pune se snagom neba i zemlje, i onda nisu samo lekovite biljke već i zaštita. Zbog toga mnoge žene i devojke ustaju rano i odlaze na livade, u tišini i sabranosti, da beru bilje koje će čuvati tokom cele godine.
Najčešće se beru kantarion, hajdučka trava, bosiljak, pelin, matičnjak, ali i žalfija, kamilica i glog. Svaka biljka nosi svoju simboliku:
- Kantarion (gospina trava) – simbol snage i zaštite, koristi se za isceljenje rana, kako telesnih, tako i duhovnih.
- Hajdučka trava – narod je veruje da “zatvara rane” i "čuva kuću“, često se stavlja u jastuke ili okači iznad vrata.
- Bosiljak – sveta biljka u pravoslavlju, koristi se u liturgiji, ali i u narodu kao zaštita od zla.
- Pelin – gorkog ukusa, ali jake moći. Verovalo se da rasteruje demone i lošu energiju.
- Matičnjak i žalfija – biljke mira, zdravlja i duševne ravnoteže. Koristile su se za čaj, ali i u ritualima.
- Glog – posebno važan kod Petrovdana, smatra se čuvarom srca, doma i porodične sloge.
Nakon branja, bilje se suši u hladu, vezuje u snopiće i čuva tokom godine u kući ili u ormanima – da miriše, leči i štiti. Ponegde se deo bilja nosi i u crkvu na osvećenje. Pročitajte i šta se radi sa starom brojanicom.
BONUS VIDEO:
