Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci, carici Jeleni. Ovaj dan ima posebno mesto u verovanju i tradiciji, jer su životi ovih svetitelja ostavili neizbrisiv trag na hrišćansku istoriju i identitet.
Vizija koja je promenila tok istorije
Car Konstantin Veliki rođen je 27. februara 272. godine u Naisu, današnjem Nišu. Bio je sin cara Konstancija Flora i carice Jelene, a iz braka sa Jelenom imao je samo jedno dete – Konstantina.
Kada je stupio na presto, Konstantin je bio suočen s velikim izazovima – sukobima sa rimskim tiraninom Maksencijem, Vizantincima i napadima na severu. Prelomni trenutak desio se pred bitku sa Maksencijem, kada mu se, prema predanju, na nebu ukazao blistav krst sa natpisom: "Ovim pobeđuj."
Inspirisan viđenjem, Konstantin je naredio da se krst iskuje i nosi ispred njegove vojske. Uz veru u božanski znak, izvojevao je pobedu nad brojnije neprijateljem – Maksencije se utopio u reci Tibar.
Zakon koji je zauvek promenio sudbinu hrišćana
Godine 313. car Konstantin donosi Milanski edikt – jedan od najvažnijih dokumenata u istoriji hrišćanstva. Ovim aktom prekinut je višedecenijski progon hrišćana i zvanično je priznato pravo na slobodno ispovedanje vere.
Grad iz snova i duhovno preobraćenje
Nakon pobede nad Vizantincima, Konstantin gradi novi prestoni grad – Konstantinopolj, današnji Istanbul – koji je postao simbol moći i duhovnog jedinstva Istoka.
Kada se teško razboleo, lekari su mu predlagali paganske metode lečenja – kupanje u krvi dece. Konstantin je to odlučno odbio. Prema predanju, ukazali su mu se apostoli Petar i Pavle i uputili ga episkopu Silvestru, koji ga je krstio. Nakon krštenja, Konstantin se čudesno oporavio.
Borac za pravu veru
Kako bi rešio verske sukobe izazvane učenjem jeretika Arija, car Konstantin je 325. godine sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. Tu je jeres osuđena, a temelji pravoslavnog učenja su potvrđeni i ojačani.
Carica Jelena – pokroviteljka hrišćanskih svetinja
Carica Jelena, Konstantinova majka, bila je iskrena i posvećena hrišćanka. Tokom hodočašća u Jerusalim pronašla je Časni krst na Golgoti, na mestu Hristovog raspeća. Zaslužna je za izgradnju mnogih svetinja, uključujući i Crkvu Vaskrsenja.
Narodna verovanja i običaji za današnji praznik
Na praznik Svetog cara Konstantina i carice Jelene, vernici odlaze u crkvu da zapale sveću za sve one koji su dali život braneći veru. Prema običaju, preporučuje se umivanje tri puta osvećenom vodicom, kako bi se telo očistilo i duša osnažila.
Sveti car Konstantin nas uči da se s kristom uvek pobeđuje, pa ukoliko vam nešto ne ide od ruke ili se osećate loše, prekrstite se. Na ovaj dan posebno se treba što češće krstiti, kad prolazite pored crkve ili dok se molite u sebi.
Moli se i posebna praznična molitva:
"Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče. Amin!"
BONUS VIDEO:
