Dan 8. februar srpska istorija pamti kao dan kada je zauvek sklopila svoje oči Jelena Anžujska, prva srpska kraljica koja je proglašena svetiteljkom. Nosila je titulu kraljice Srbije, Duklje, Albanije, Huma, Dalmacije i Primorskih oblasti, kojima je samostalno vladala punih 38 godina, a prethodno još 27 godine sa svojim mužem, kraljem Urošem I. Ukupno je na srpskom prestolu bila 65 godina, što je više vremena nego što se na tronu održao ijedan drugi srpski vladalac.

Vreme vladavine Jelene Anžujske, poznate i pod imenom Jelena Anđel (mnogi veruju da je "Anžujska" bio samo pogrešan prevod njenog prezimena "Anđel") bilo je vreme velikog srpskog kulturnog, privrednog, društvenog i političkog napretka, kao i teritorijalnog proširenja. Jelena je imala snažan uticaj na istoriju i kulturu Srbije, udarajući temelje za kasniji veliki uspon Srbije na svim poljima. Ta osnova omogućila je stvaranje srpskog carstva i to je ujedno i vreme kada je srpska umetnost dostigla najviši nivo među pravoslavnim zemljama.

Njena škola za siročad je prva ženska škola na Balkanu, čiji su ostaci potopljeni u drugoj polovini 20. veka podizanjem rečne brane na Kosovu.

Jelena Anžujska rođena je u Palermu oko 1230. godine. Tamo je živela dok nije otišla na dvor u Budim kod svoje tetke Jolande, koja je bila udata za mađarskog kralja Andriju II. Nije poznato kako je došlo do upoznavanja i udaje za kralja Uroša I, unuka velikog župana Stefana Nemanje, ali zna se da se venčanje obavilo oko 1250. godine na srpskom dvoru Deževa kraj grada Rasa.

Srpski narod je brzo zavoleo kraljicu Jelenu koja je, prema opisu savremenika, bila lepa, plemenita i obrazovana. Rodila je petoro dece, među njima buduće kraljeve Dragutina i Milutina. Prvi i jedini srpski srednjovekovni spis o jednoj ženi su "Žitije arhiepiskopa Danila II" o kraljici Jeleni.

Bila je jedna od najprosvećenijih osoba tog vremena, a govorila je i više stranih jezika. Veruje se da je njen uticaj na srpsku politiku bio snažan. Uvođenje zanata i trgovine s Dubrovnikom su navodno njeno delo. Na njen predlog je kralj Uroš doveo nemačke rudare u Srbiju (oko 1252. godine) i time osavremenio i pospešio iskopavanje rude. Kralj Uroš, novcem dobijenim od rude, unajmljuje strane plaćenike za srpsku vojsku. Na taj način on daje priliku za odmor od ratova premorenim srpskim vojnicima, koji sada imaju vremena da se posvete porodici i gazdinstvu.

Zahvaljujući rudarstvu i dolasku strane stručne snage u Srbiju, a potom i vraćanjem vojnika kućama, razvijanjem trgovine s Italijom, zapošljavanjem, i kovanjem čvrstog novca (srebrni dinar), srpska privreda se pokrenula a država ojačala. Temeljeći svoj razvoj na rudarstvu, Srbija je od zemlje skromnih privrednih mogućnosti prerasla u ekonomski moćnu zemlju.

Privredni napredak je stvorio i uslove za razvoj umetnosti, pa tako, između ostalog, izgleda da je dvorskim crkvenim horom kraljice Jelene upravljao poznati dirigent Raul od Zine. Saznajte i zašto je o Veri Pešić pričao ceo svet. 

Tokom svoje vladavine kralj Uroš je uspio da proširi granice svoje države na sjever i na jug. Od svih neprijatelja najviše neslaganja je imao s Dubrovnikom. U sporovima kralja Uroša s Dubrovčanima kraljica Jelena bi otvoreno stala na stranu Dubrovnika. Štaviše, uzela je za obavezu da će štititi dubrovačke trgovce makar to bilo protiv kraljeve volje. U tajnom pismu iz 1267-1268. godine obećala je Dubrovčanima da će im javiti ako kralj Uroš I krene da ih napadne. Zastupavši Dubrovčane uspela je da izdejstvuje nekoliko primirja i jednom zajedno s Mlečanima spasila Dubrovnik od Uroševog osvajanja.

Međutim, u sukobu oko katoličkih nadbiskupskih nadležnosti između Bara, koji se nalazio u srpskoj državi, i nezavisnog Dubrovnika, kraljica Jelena staje na stranu grada Bara koji je potom papskom odlukom dobio spor. Zbog Uroševog dugogodišnjeg odbijanja da ispoštuje dogovor s Mađarima da za života ustupi deo teritorije na upravljanje starijem sinu Dragutinu, šuraku tadašnjeg mađarskog kralja Ladislava IV, princ Dragutin uz vojnu pomoć mađarskog dvora svrgava oca s prestola 1276. godine. Kralj Uroš I se potom zamonašio, dobivši ime monah Simon. Naredne godine je umro i sahranjen je u svojoj zadužbini, manastiru Sopoćani.

Za života je u dolini reke Ibar zasadio celu poljanu jorgovana, za ljubav svoje Jelene, i taj kraj danas je poznat kao Dolina jorgovana.

Da bi obezbedio podršku brata Milutina i majke koja nije osudila svrgavanje svog supruga, novoimenovani kralj Dragutin im daje na upravu delove srpske teritorije. Jelena Anžujska je sa svim pravima kraljice dobila na upravljanje jugozapadnu oblast, od reke Ibar na severu do primorja na jugu. Sa sinovima Dragutinom i Milutinom se dogovarala o najbitnijim pitanjima.

Prema sadašnjim nazivima, zemlja kraljice Jelene Anžujske je obuhvatala istočnu i deo zapadne Hercegovine, deo Hrvatske, čitavu Crnu Goru, deo Albanije, deo Raške i deo Kosova. Značajniji gradovi u zemlji kraljice Jelene su bili Kotor, Bar, Ulcinj, Skadar, Trebinje, Plav, Gusinje, Brskovo, Drijevo, Sveti Srđ, Drivast, Danj i Sard.

Kada je kraljičina sestra Marija de Šor postala udovica, ona se sa svojim sinom preselila iz Albanije (gdje joj je suprug bio anžujski namesnik) kod kraljice Jelene. U sporazumu sa sinovima Dragutinom i Milutinom, kraljica Jelena je svojoj sestri Mariji ustupila grad Ulcinj na upravljanje. Marija de Šor je sahranjena u crkvi Sv. Marije na Svaču, zadužbini kraljice Jelene. I unuku kraljice Jelene, Stefanu Dečanskom, na upravu je ustupljen deo kraljičine zemlje – skadarski kraj 1309. godine.

Svojom zemljom kraljica Jelena je najčešće upravljala iz nemanjićkog letnjeg dvorca u mestu Brnjak kraj reke Ibar. Imala je dvorce i u Humu i u Kotražima kod Gradca. Na primorju, gde je veoma često boravila, koristila je nemanjićku palatu u Baru i dvor u Ulcinju.

Negde oko 1280. godine, kraljica Jelena se zamonašila u crkvi Svetog Nikole u Skadru. Nakon zamonašenja, kao monahinja je nastavila da živi na svom dvoru u Brnjacima i da kao kraljica Jelena upravlja zemljom. Njen lični život, oblačenje i ishrana bili su monaški skromni. Vojsku nije imala, a njenu zemlju je kao teritorijalno bliži štitio sin Milutin. Njen pravni poredak se zasnivao na zatečenom sudstvu sa postojećim nemanjićkim propisima i običajnom pravu.

View this post on Instagram

A post shared by @z_e_m_u_n_a_c

Zemlja je bila podeljena na župe kojima su upravljali vlastelini – vlasnici tih poseda. Privreda se temeljila na rudarstvu, poljoprivredi, stočarstvu, ribarstvu i karavanskoj trgovini. Određeni vidovi zanatstva su takođe bili razvijeni. Međutim, plodna zemlja u Konavlima, oko Skadra, Ibra i na drugim mestima nije bila dovoljna da ishrani stanovništvo, pa je kraljica Jelena uvozila žitarice. Deo tih žitarica besplatno je delila najsiromašnijem stanovništvu.

Bila je poznata po spremnosti da uvek sasluša narod i pomogne koliko je mogla. Naročito je pomagala udovice, sirotinju, bolesne, beskućnike i strance. Takođe, veoma je podsticala obrazovanje i opismenjavanje stanovništva koje se u to vreme odvijalo u okviru crkava i manastira. Pročitajte i životnu priču kraljice Natalije Obrenović.

Za potrebe ženske siročadi, kraljica Jelena je u mestu Brnjak osnovala prvu srpsku školu za domaćice. Učenice je okupljala iz čitave svoje zemlje, smeštala ih na boravak i ishranu, obrazovala ih, a po završetku školovanja pomagala im je da se udaju. Kraljica Jelena je takođe pomagala manastirske bolnice, a osnovala je i samostalnu bolnicu u Baru. Kovala je svoj novac, sarađivala sa susednim oblastima, i dopisivala se s mnogim stranim državnicima uključujući mletačkog dužda, sicilijsko-napuljskog kralja i rimskog papu.

U Srbiji su katolici bili prisutni samo u primorju, a zbog značaja primorja za razvoj srpske države svi srpski vladari su tolerisali prisustvo katoličke crkve. U tom svetlu politika kraljice Jelene nije nailazila na osuđivanje. Štaviše, katolički Srbi i drugi katolici su je doživljavali kao zaštitnicu njihovih interesa. U priobalnom delu ona je podigla brojne katoličke crkve, među kojima se ističu na ovim prostorima prvi franjevački manastiri u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru.

Sama ili uz pomoć kralja Milutina obnovila je ili novčano pomogla i katoličke crkve drugih redova. Bogato je darovala opatiju Ratac kod Sutomora i pomagala Bogorodičinu opatiju na ostrvu Mljet. Pored barske nadbiskupije, osnovala je i biskupiju u obnovljenom gradu Sava (danas Sapa u Albaniji). Po Orbiniju, obnovila je i gradske zidine Bara.

Podizala je i opravljala i pravoslavne manastire, pa im darovala skupocene ikone i novac. Nadgledala je izgradnju pravoslavnih manastira Sopoćani, Gradac, i Gračanica, a na njen predlog kralj Milutin sagradio je pravoslavnu crkvu Sv. Stefana u Zvečanu. U mestu Brnjak organizovala je izradu raznih crkvenih potrepština i prepisivanje crkvenih knjiga. Pored toga, obnovila je mnoge gradove i sela u svojoj oblasti koji su bili od ratova ili od vremena porušeni.

Jelena se u starosti zamonašila u manastiru Sv. Nikole u Skadru, za koji se ne zna da li je pripadao istočnom ili zapadnom obredu, jer je u Skadru postojao i pravoslavni manastir Sv. Petra, kao u Ulcinju – Sv. Mihaila.

Poslednje godine svog života (1308-1314) kraljica Jelena je provela u pravoslavnom manastiru Gradac i njenom obližnjem dvorcu Brnjaci. Osetivši da joj je život na izmaku, sazvala je crkveno-narodni zbor u Brnjacima 1313. godine kada se od svih pozdravila.

Upokojila se u 84. godini života, 8. februara 1314. godine, na dvoru u Brnjacima. Posmrtni ostaci kraljice Jelene su, uprkos oštroj zimi, odmah po njenom upokojenju preneseni u manastir Gradac. Sahranjena je po pravoslavnom obredu, uz činodejstvovanje arhiepiskopa Save III i episkopa Danila, njenog biografa.

Na njenom grobu izmirili su se njeni sinovi, i sastale se njihove žene Simonida i Katalena, predstavnice istočnog i zapadnog uticaja u kući Nemanjića. Nekoliko godina kasnije, Srpska pravoslavna crkva proglasila je Jelenu za svetiteljku.

Danas u manastiru Gradac nema moštiju Svete kraljice Jelene. U svojoj istoriji, manastir Gradac je više puta bio pustošen, tako da se ne zna kada su mošti kraljice Jelene nestale. Monasi srpskog pravoslavnog manastira Tvrdoš kod Trebinja kao veliku svetinju čuvaju netruležnu ruku za koju predanje kaže da je ruka svete kraljice Jelene.

Do danas je više ili manje dobro očuvano desetak srednjovekovnih fresaka i ikona sa likom kraljice Jelene koje se nalaze u crkvi Sv. Ahilija u Arilju, Gračanici, Sopoćanima, Đurđevim stupovima, Paštrovićima (Gradište), Bariju, Vatikanu, Gradcu i u crkvi sela Šarić.

Pročitajte i Životni put Jovanke Broz od borkinje u ratu do otmene prve dame.

BONUS VIDEO

Kurir televizija JERININ GRAD NA BRDU U NEDOĐIJI! Došli smo do njega i ono što smo zatekli je neverovatno! (KURIR TELEVIZIJA)

Tekst: Katera news/Lepa&srećna/B.S.