„Brak je neka vrsta lutrije. Možda je on pun pogodak“, savetovala je kneginja Katarina Maruzi svoju 16-ogodišnju sestričinu Nataliju Keško, onog dana kada je devojčica dobila pismo od svoje bake iz Moldavije. Zabrinuta za budućnost unuke, ugovorila joj je upoznavanje sa knezom Milanom Obrenovićem, čiju je Natalija fotografiju dobila od svoje baba-tetke Samarandice Katardži, Milanove babe.

Susret budućeg vladarskog para Srbije, dogodio se u Beču. To je bila ljubav na prvi pogled! Provodadžije su bile zadovoljne.

Nakon toga, mlada Natalija je čeznula za ponovnim viđenjem sa knezom, a on je maštao o braku sa prelepom crnokosom Natalijom, rusko-rumunskog porekla. 

Milanovoj majci nije smetalo što njena buduća snaja nije bogata princeza sa velikim mirazom, ali su namesništvo i vlada Srbije smatrali da njihov vladar treba da se oženi „čistokrvnom“ princezom, sa dobrim „pedigreom“, a ne samo iz ljubavi … 

Verili su se… čekao se samo trenutak kada će brak biti sklopljen. Ali, prilike na Balkanu im nisu išle na ruku. Knez se spremao za ženidbu, a Srbi su očekivali da krene sa vojskom i pomogne u bosansko-hercegovačkom ustanku.

U dirljivim ljubavnim pismima koja je slao svojoj budućoj nevesti, lakomisleni knez je izjavio da želi da abdicira i život nastavi sa ljubavlju svog života. Odvažna, hrabra i odlučna, kakva je bila do kraja života, mlada Natalija ga je ubeđivala da to ne čini. Bodrila ga je da bude hrabar i da u teškim trenucima bude uz svoj napaćeni narod – kako dolikuje budućem kralju, što je knez žarko želeo da postane.

Na sledećoj strani, pročitajte više o venčanju stoleća.

PageBreak

Knez Milan Obrenović je poslušao svoju izabranicu. U Sabornoj crkvi u Beogradu, po želji mlade, održano je veličanstveno venčanje. Mlada kneginja sa likom boginje, očarala je narod! Zavolela je odmah Srbiju i sve što joj pripada. Vredno je učila srpski i trudila se da što bolje odgovori na zahteve vladarke jedne male zemlje na Balkanu. 

U početku, bračni život vladarskog para je bio kao iz bajke. Nisu se razdvajali. Knez je bio potpuno opijen svojom optimističnom suprugom.

Ali, beskrajna sreća i radost nisu dugo potrajali. Natalija je bila u poodmakloj trudnoći kada se knez Milan spremao da sa Crnom Gorom objavi rat Turskoj. Kneginja je otpratila svog supruga na front rečima: „Sa srećom, mili kneže! Ja ostajem da brinem o tebi i našem nerođenom sinu!”

Natalija je rodila budućeg prestolonaslednika, Aleksandra Obrenovića. Nekoliko godina kasnije, rođen je i Đorđe, ali je samo četiri dana po rođenju preminuo. 

Posle poraza u prvom ratu, Srbija je uz pomoć Rusije pobedila Otomane, i zajedno sa Crnom Gorom izvojevala nezavisnost. Umesto da Natalijin život ponovo postane bajka, kada joj se muž vratio iz rata – neobuzdani knez je počeo svoje ljubavne avanture sa drugim ženama. Prvo sa Micom Protić, a onda su se nizale druge. Dobrodušna Natalija u početku nije verovala da će je omalovažiti i osramotiti „njen Milan“. 

Uz saglasnost vlade, a po odobrenju Rusije i Austrije, knez Milan je 1882. godine proglašen za kralja, a Natalija je postala kraljica. Ali ni kruna koju je toliko želeo nije uspela da umiri Milanovu strast ka ženama. Zbog toga kraljica Natalija obelodanjuje vladi raskalašan život svog muža, a ugled Srbije pada zbog nesposobnosti srpskog kralja. 

Kralj Milan je mislio da ga je kraljica „izdala“, zato što želi da preuzme regentstvo, tako da je jaz između kraljevskog para  postajao sve veći. Brak je razveden 1889. godine, ali na neregularan način. Naredne godine, kralj Milan je abdicirao, a kao deo njegovog poravnanja sa vladajućim radikalima, kraljica Natalija je proterana iz Srbije.

Na sledećoj strani, pročitajte kako je kraljica Natalija umrla...

PageBreak

Kako je maloletni Aleksandar sa 17 godina postao novi kralj, uporna i svojevoljna – kraljica Natalija je uspela da dođe u Srbiju i bude uz svog jedinog sina. Sve vreme njegove vladavine, pokušavala je da mu bude glavni savetnik. Zalagala se za orijentaciju zemlje ka Rusiji i radikalima, smatrajući da je to osnova za stabilnost osiromašene Srbije. 

Nakon abdiciranja kralj Milan odlazi u Pariz, a kraljica Natalija u francusko mondensko letovalište Bijaric. Tamo vodi i dvorsku damu Dragu Mašin, dobru prijateljicu, ali i uzrok velikog razočarenja – buduću ženu svog jedinog sina. 

Ženidba kralja Aleksandra za dvorsku damu Dragu Mašin, bio je veliki udarac za Nataliju. Ali, potpuno ju je uništio atentat grupe oficira na ovaj mladi bračni par 1903. godine. Stoga je rešila da prekine sve kontakte sa Srbijom i da se nikada ne vrati u nju. Skrhana bolom, odlazi u katolički samostan 

Notr dam d’Sijon, i prelazi u katoličku veru. Godinama je u manastiru živela kao „grofica od Rudnika“. Svoj identitet je otkrila slučajno u svađi sa kočijašem koji je maltretirao svog konja, kada ju je upitao: „Ko ste vi da me opominjete?“, a ona odgovorila: „Ja sam bivša kraljica Srbije, Natalija Obrenović!“

Do ponovnog susreta bivšeg kraljevskog para, došlo je u vili „Sašino“ u Bijaricu, kada je osiromašeni kralj došao da traži finansijsku pomoć od svoje bivše supruge. Bio je to susret pun jada i ljubavne tuge. Dala mu je novac.

Petog maja 1941. godine, prva srpska kraljica je utonula u večni san. Sahranjena je u manastiru Notr dam d’Sijon, u pratnji rodbine, prijatelja, i kaluđerica iz manastira.

Priredila: Dragana Gojković