Firma "Rukotvorine" ima dugogodišnju tradiciju - dedo Adem je još 1927. godine dobio rešenje za rad u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, i to je prvi pisani dokument na kojem se spominje ime porodične manufakture koja je danas ozbiljno izvozno preduzeće. 

Pored nameštaja tradicionalne izrade, porodica Nikšić je pre nekoliko godina pokrenula i modernu liniju u kojoj su spojeni zanatsko umeće i savremeni dizajn. - Znali smo da smo na pravom putu kada smo 2011. godine dobili nagradu za inovaciju dizajna Nemačkog saveta za dizajn, za sto sastavljen od ostataka drveta. I iduće godine osvojili smo istu nagradu i to je definitivno bila potvrda da smo učinili pravi korak. Izlagali smo i na Mikser festivalu u Beogradu, između ostalog... - kaže unuk Adem dodajući kako danas više izvoze tu modernu liniju, i to uglavnom u Ameriku (za taj deo posla zaduženi su drugi sin i snaha koji žive preko okeana). 

- Imamo nekoliko komada starog nameštaja koji je pod zaštitom države kao kulturno-istorijsko nasleđe Bosne i Hercegovine - s ponosom priča Adem, a njegov otac Besim dodaje da se između dva svetska rata u Konjicu tim zanatom bavilo više od 30 porodica. 

- Ja sam takoreći odrastao u radionici i učio zanat. Završio sam arhitekturu, pa sad radim i jedno i drugo. Tata je zvanično meni prepustio posao, ali, kako sam kaže: „Ja sam u penziji, ali nisam otišao u mirovinu“. Ne može on da ne radi, da miruje. Dolaze nam i mladi ljudi koje obućavamo, koliko možemo i stižemo. Nedavno smo primili delegaciju UNESCO koja je želela da drvorezbarenje uvrsti u svetsku listu kao nematerijalnu baštinu, ali Bosna nema takav zakon, pa to nismo uspeli. Ipak, trudimo se što više možemo da očuvamo ovaj zanat - odlučan je Adem. 

Marija Jakob

Inspiracija: priča rezbarenog drveta
1/6
Inspiracija: priča rezbarenog drveta
Vidi galeriju
LepaiSrecna Četiri generacije porodice Nikšić iz Konjica bave se drvorezbarenjem - pradeda, deda, otac i sin, koji su od nekada male porodične manufakture stvorili ozbiljno izvozno preduzeće.