Kao i za većinu crkvenih praznika, i za Markovdan se vezuju mnoga verovanja i narodni običaji, a mnogi vernici ovaj dan proslavljaju kao krsnu slavu.

Prema običajima, na ovaj dan ne treba raditi u polju, a rasprostranjeno je i verovanje da ne treba spavati preko dana, kako se ne bi spavalo tokom cele godine.

Izuzetak su oni koji su tokom dana spavali na Đurđevdan (6. maja), a u narodu se kaže da bi oni trebalo da odremaju i danas kako bi se "poništilo dejstvo".

crkva sveti marko.jpg
Shutterstock  

Rasprostranjeno je i verovanje da će Sveti Marko sačuvati od nesreće one kuće u kojima ga domaćini poštuju i ne rade nikakve teške poslove na njegov praznik.

Danas se treba posvetiti porodičnom miru, blagim mislima i uživanju sa bliskim ljudima.

Ovaj praznik naročito su praznovali kovači, verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.

Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu. Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito.

Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.

Običaji na Markovdan
ATA / Antonio Ahel 

Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.

Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, čiji se broj višestruko povećao. Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: "Povucimo vola u obor". Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: "Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj", a Marko mu je odgovorio: "Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste".

Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: "Povucimo vola u obor". Izmoren i izmožden, Marko je izustio: "U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj", i umro, 68. godine u Aleksandriji. Sarkofag svetog Marka nalazi se u Veneciji, u crkvi posvećenoj ovom jevanđelisti.

Tekst: Lepa&Srećna