Na dan 18. januara, po crkvenom kalendaru, pravoslavni vernici slave Krstovdan, u znak sećanja na dan kad su kršteni prvi hrišćani. Za Časni krst se vezuju i obeležavanje njegovog pronalaska, kao i povratak iz Persije u Jerusalim.

Na zimski Krstovdan važi pravilo strogog posta, pa se jede samo suva hrana i pije samo voda. U narodu je poznata izreka: "Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti". Običaj je da se spremaju pihtije koje će biti poslužene na Bogojavljenje.

Za razliku od drugih praznika, kad je običaj da žene ne rade kućne poslove, na Krstovdan se valja da se očisti kuća i sve dovede u red. Valja oprati sav veš, a uveče se domaći okupe da čekaju ponoć - kad se, po predanju, otvara nebo i "javlja Bog".

hleb i voda-min.jpg
Shutterstock  

Tada je i vreme da se poželi želja, za koju predanje kaže da će se ispuniti.

U nekim krajevima postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.

U pravoslavnim hramovima se na Krstovdan služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osvećenja vode, koji prati praznično bogosluženje. Zatim se obavlja veliko osvećenje vodice u samom hramu, dok se sutradan, na praznik, voda osvećuje van hrama, na rekama, ili drugim otvorenim mestima.

bogojavljenska vodica
ATA / Antonio Ahel 

Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.

Prilikom vodoosvećenja, moli se da voda bude na izbavljenje od grehova, za isceljenje i očišćenje duše i tela, na osvećenje srca i uma i na svaku izvrsnu korist, da ona bude voditelj u večni život i odgoni svaki nasrtaj vidljivih i nevidljivih neprijatelja.

U tu svrhu, za koju je osvećena, dovoljno je poneti je u nekoj manjoj boci, i čuvati preko godine, koristeći je samo u izuzetnim prilikama.

Tekst: Lepa&Srećna