Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Priče iz Srbije

SVETA PETKA, SVETI NIKOLA, CRKVA SVETOG MARKA: Šta se piše velikim a šta malim slovom

Izvor: Shutterstock

Kako se pišu imena crkava i manastira, da li se reči "sveti" i "sveta" pišu velikim slovom?

Ova pitanja zbunjuju one koji ne poznaju preciznije odrednice dopunjenog izdanja Pravopisa srpskog jezika, po kojima se sve imenice u sastavu imena crkve, manastira, hrama i sl. pišu velikim početnim slovom kao neispustivi deo naziva bogomolje (i kada su prva reč u nazivu). Takođe, sada se i atribut “sveti”, kada je sastavni deo imena, piše velikim početnim slovom, te će se nazivi crkava, hramova i sl. pisati na sledeći način: Crkva Svetoga Marka, Crkva Svetoga Nikole, Hram Svetoga Save, (ali: Uspenska crkva, Nikoljska crkva).

Povezane vesti

U starijem izdanju Pravopisa nije bilo dovoljno precizirano kako treba pisati veliko početno slovo verskih objekata, koji u svom imenu imaju imenicu manastir, crkva, hram, kao i ime svetitelja. Zato je ovo u praksi izazivalo nedoumice i pisalo se vrlo neujednačeno.

Ovakvo pisanje podrazumevalo se i na osnovu starijeg izdanja Pravopisa, ali se moglo zaključiti samo posredno, na osnovu pravila koje je nalagalo da se prva reč imena građevine, objekta, spomenika i sl. piše velikim početnim slovom (Beli dvor, Savski most, Spomenik neznanom junaku), kao i iz pravila da se prva reč višečlanih „zvaničnih“ imena piše velikim slovom.

Po novom pravilu, atribut sveti (blaženi, hazreti) piše se velikim početnim slovom kada je sastavni i neispustivi deo imena: Sveti Luka, Sveti Nikola, Sveti Sava, Sveti apostol Pavle, Blaženi Jerolim, Hazreti Alija.

Ovako je i kada izraz kao celina ima karakter vlastitog imena: Sveta braća (Ćirilo i Metodije), Sveta Prečista (Bogorodica), Sveto trojstvo itd.

Povezane vesti

Najbolje iz rubrike

Inicijalizacija u toku...