Sv. Jovan Šangajski opominje:

"Danas se u našem narodu stavljaju nekakvi paganski običaji, iznad onog što je naša Pravoslavna crkva odredila šta treba činiti za upokojene.

Od mnoštva tih nepotrebnih, najčešći su: trpeza pre ili posle same sahrane često liči kao na kakvim veseljima (izobilja raznog jela i pića), a da se pri tome ne vodi računa da li treba posna ili mrsna hrana; kupuju se venci i buketi cveća, daruju se ljudi koji prisustvuju sahrani (peškirima, košuljama…), a to nema nikakv značaj osim bespotrebnih troškova; umesto sveća voštanica, prinose se parafinske; četrdesnica se svodi na nekakvo pagansko prinošenja ovna dušnog; na samom grobu se prave pirovi, pri čemu se na grob iznose razna jela i pića…

Ono što je bogougodno i što koristi dušama naših pokojnih jeste molitva, milostinja i dobra dela.

Molitva naša lična, a pre svega parastosi i pomeni i navažnije je pominjanje na svetim liturgijama (proskomidija).

Povezane vestiZADUŠNICE - OBIČAJI I VEROVANJA

Naša Crkva je odredila posebne dane koji su posvećeni molitvi za umrle, a to su zadušnice i svaka subota je dan koji je posvećen mrtvima. U navedene dane se izlazi na groblja ili se u hramovima obavljaju parastosi ili pomeni. Za parastos se prinosi žito, vino, pogača, med i sveće voštanice.

"Ništa bolje ni više ni ne možemo da uradimo za umrle, osim da se pomolimo za njih pominjući ih na liturgiji. To im je uvek potrebno, naročito u prvih četrdeset dana kad duša umrlog traži put ka večnim naseljima.

Telo tada ništa ne oseća: ono ne vidi okupljene bližnje, ne miriše cveće, ne čuje nadgrobne govore.

Ali duša oseća molitve koje se za nju uznose, zahvalna je na njima i bliska je duhovno sa onima koji se mole.’’