Iako višestruko blagosloveni porodom, Stefan Nemanja (potonji Sv. Simeon Mirotočivi) i njegova supruga Ana (potonja Sv. Anastasija) silno su želeli još jedno dete, ali im to, zbog njihovih poznih godina, više nije bivalo.

Tada su se posvetili usrdnim svakodnevnim molitvama Bogu za još jedno čedo, radost i utehu u starosti, zavetovavši se Bogu da će, ako im usliši ovu molitvu, nastaviti da žive kao brat i sestra.

Tako je Bog – na molitvu – dao najveće svetilo našeg neba, Rastka NemanjićaSvetog Savu, a Nemanja i Ana su nakon toga ispunili svoj zavet. Tako je, po svojoj blaženoj končini, Sv. Simeon Nemanja postao i jedan od najvećih molitvenika za bezdetne roditelje, upoznavši još za života silu molitve i ljubavi prema deci.

Kada je Sveti Sava, 1208. godine, hteo da prenese mošti svoga oca, Sv. Simeona Mirotočivog, iz Hilandara u Srbiju, da bi nad njima izmirio svoju braću, Stefana i Vukana, zavađenu oko srpskog prestola, to je kod tadašnjeg hilandarskog igumana Metodija i manastirskog bratstva izazvalo neslaganje.

Naime, monasi su bili veoma vezani za Svetog Starca Simeona, sa njim su i došli iz Srbije na Svetu Goru, a bojali su se da će bez njega manastir ostati nezaštićen od razbojnika, gusara i krstaša, koji su u to vreme harali Svetom Gorom.

ČUDOTVORNA LOZA SA HILANDARA: Priča o čudesima Svetog Simeona
LepaiSrecna 

Sv. Simeon je, nakon blažene končine, proslavljen od Boga: iz njegovih moštiju poteklo je sveto miro, a to je bratstvu Hilandara davalo osećaj pouzdanja u zaštitu i molitvenu pomoć Svetog Starca.

Jedne noći, Sv. Simeon se javio u snu igumanu Metodiju, govoreći: "Čedo, ja treba da idem u Otačestvo naše, a iz moga groba će izrasti vinova loza i, dok ona bude donosila roda, počivaće moj blagoslov na ovom manastiru". Tako se bratstvo umiri i dopusti da Sv. Sava prenese svete mošti u Srbiju.

Po predanju, još iste, 1208. godine, iz groba Sv. Simeona je zaista nikla loza, izvan svih zakona prirode, iz zemljišta na kome vinova loza inače ne uspeva. Prošla je vremenom i kroz zid crkve, pa je u potonjim vekovima napravljen za nju i poseban podupirač sa spoljne strane crkve.

ČUDOTVORNA LOZA SA HILANDARA: Priča o čudesima Svetog Simeona
LepaiSrecna 

Od tada, loza Sv. Simeona donosi bogat rod, ne tražeći nikakvu posebnu negu, ni prskanje, ni olamanje. Vekovima se prenosilo predanje da je bezdetnim supružnicima donosila porod.

Prvi sačuvani pisani dokument vezan za celebnost loze i grožđa datira iz 1585. godine. U njemu piše da je turski aga, koji nije imao poroda, pomoću loze Sv. Simeona zaimao decu. Posle deset godina, došao je sa najstarijim sinom u Hilandar, da ga ostavi tu na uzdarje, govoreći: "Ovo sam dete od vas dobio, pa ga vama i vraćam".

No, hilandarski monasi mu odgovoriše: "To ti je dete Bog podario, na molitve našeg oca Simeona, pa neka kod tebe i ostane, a svoju zahvalnost prema našem manastiru možeš da izraziš na neki drugi način". Tada aga pokloni Hilandaru veliko imanje nedaleko od Svete Gore, na kome nastade metoh Hilandara, manastir Kakovo.

Prilagođeno sa: Prijatelj Božiji