Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra praznuju kao rođenje presvete Bogorodice, a evo koje običaje Srbi poštuju na ovaj praznik!
Ovaj praznik spada u red najvećih Crkvenih praznika.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra praznuju kao rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
PROČITAJTE JOŠ: Narodna verovanja u Srbiji za Preobraženje: ove 4 stvari nikako ne treba na ovaj praznik da radite (OBIČAJI)
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko.
Već u trećoj godini, Marija koja je nastala kao plod molitvi, je odvedena u hram Jerusalemski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma. Sa 15 godina primila je blagu vest od arhanđela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.
Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.
Svaki pravoslavac bi trebao na taj dan ako je u mogućnosti da ode na Svetu Liturgiju, ispovedi se i pričesti.
Šta treba da izbegnete, a koje običaje da ispoštujete na Malu Gospojinu - pročitajte OVDE!
