Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju 11. septembra Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, dan smrti svetitelja koji se, kao savremenik Isusa Hrista i njegov krstitelj, smatra poslednjim prorokom Starog i prvim prorokom Novog zaveta.

Dan Usekovanja hrišćani provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer je to boja prolivene krvi. Toga dana nema nikakvog slavlja, niti se u ruke uzima nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Prema jevanđeljskim zapisima, Sveti Jovan je javno osuđivao razvrat rimskog društva i braneći javni moral nije štedeo ni judejskog cara Iroda, koji je svom bratu preoteo ženu Irodijadu i s njom se provodio u bludu i razvratu.

PROČITAJTE JOŠ: Da li je post tajna dugog života

Sveti Jovan je pogubljen na nagovor Irodijadine kćeri Salome koja je, kako kaže predanje, svojom zavodljivom igrom "sedam velova" uspela da izmami carsko obećanje.

Po nalogu Irodovom, Sveti Jovan je posečen, a njegovu glavu je Saloma na tanjiru donela carici Irodijadi.

Na ikonama posvećenim ovom prazniku, Sveti Jovan se slika sa odsečenom glavom u desnoj ruci, koja je simbol njegove mučeničke smrti. SPC posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje, pored Usekovanja glave svetog Jovana, Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januar) i Rođenje svetog Jovana (7. jul).

Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja.

Poglavar SPC patrijarh Pavle rođen je na praznik Usekovanja svetog Jovana Krstitelja.

U srpskom narodu postoji običaj bratimljenja - "po Bogu i svetom Jovanu", a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava. 

Izvor: RTVPuls