9 mitova i istina o novoj srpskoj mami

Prvo istraživanje agencije McCann Truth Central o majkama, koje je 2013. godine bilo sprovedeno u Srbiji, pokazalo je da je osnovna razlika između savremenih srpskih majki i onih u svetu način na koji organizuju vreme ili koliko uz porodične i poslovne obaveze uspevaju da nađu vremena za sebe.

ISTINA: Ona je jednostavno pametna mama.

Dve trećine srpskih majki ne veruje da postoje supermame, a i smeta im pritisak društva koje od njih očekuje da budu savršene. Oko 79 odsto njih smatra da postoji preveliki pritisak na majke da moraju da postignu sve na svim poljima. Kada bi morale da odaberu samo jednu stvar koju bi mogle da zadrže, trećina bi odabrala mobilni telefon. Tehnologija je, očigledno, majkama važnija od detetove omiljene igračke, pasoša ili vereničkog prstena!

Na sledećoj strani, pročitajte ostale mitove i istine.

PageBreak

2. MIT: Ona je žrtva.

ISTINA: Ne sme da zanemari nijedan aspekt svog života.

Tek 13 odsto majki smatra da je dobra mama ona koja uvek stavlja decu ispred sebe, dok samopožrtvovanost kao poželjnu osobinu navodi samo 26 odsto udatih srpskih majki. Današnja majka se više ne ostvaruje primarno kroz tradicionalne ženske poslove. To pokazuje i podatak da bi samo 7 odsto njih volelo da bude priznato po svom umeću kuvanja. Istina je da današnja srpska majka mora da radi na sebi, da prati napredak tehnologije, da uskladi profesionalni i privatni život... da bude majka, ali da ne zaboravi na sebe.

3. MIT: Ona ljubomorna čuva tajnu svog uspeha.

ISTINA: Zajedno smo jače!

Čak 84 odsto majki rado deli s drugim mamama informacije ili savete do kojih dođe. Tehnologija je preduslov uticajnosti današnjih mama: uticajna majka više nije lokalna tračara, već žena pred kompjuterom. Više od tri četvrtine majki koje sebe doživljavaju kao uticajne, tehnološki su naprednije.

4. MIT: Najviše veruje ženama iz svog okruženja.

ISTINA: Sve više se oslanja na digitalne izvore informacija.

Iako je uticaj lokalnih zajednica u Srbiji i dalje veliki, digitalni izvori informacija postaju sve značajniji za srpske mame. Čak 59 odsto njih smatra da im tehnologija pomaže da budu bolje majke. Više od 50 odsto „digitalnih“ mama doživljava internet pretraživač Gugl kao sredstvo od kog ima najviše pomoći.

Na sledećoj strani, pročitajte još mitova i istina o novim srpskim majkama.

PageBreak

5. MIT: Ne želi da joj se iko meša u kućne poslove,  hoće sve da uradi sama.

ISTINA: Očekuje pomoć, a ona dolazi od tehnologije.

Današnje mame maštaju o aplikaciji koja bi zaustavila vreme. Takođe, želele bi da postoji ona koja bi umesto njih obavila neke kućne poslove (oko 22 odsto), dok bi oko 17 odsto mama volelo da im tehnologija pomogne oko dece (da ih smiri, preveze ili stavi na spavanje).

6. MIT: Ništa bez muškarca u kući...

ISTINA: Kuća je „one woman show“.

Iako su očevi danas uključeniji u kućne poslove i brigu o deci, njihova uloga ne prati u dovoljnoj meri promene u majčinskoj ulozi. Većina majki je neodlučna u vezi s tim da li su muškarci danas bolji očevi nego što su bili nekada. Istina je da one i dalje većinu obaveza preuzimaju na svoja pleća i sebe vide kao pokretače i organizatore većine porodičnih aktivnosti.

7. MIT: Najviše brine o zdravlju svoje dece.

ISTINA: Više brine o uticaju okoline.

Briga o lošem uticaju okoline veća je od brige o dečjem zdravlju. Najveći problem za njih su: loše društvo (57 odsto), nemogućnost pronalaženja posla (36 odsto), što je izraženije kod majki tinejdžera, droga (29 odsto).

Na sledećoj strani, pročitajte još mitova, kao i realan uzrok tome.

PageBreak

8. MIT Vrši pritisak na decu da budu što uspešnija.

ISTINA: Samo želi da joj deca budu srećna.

Mamama u Srbiji je najvažnija sreća njihove dece, a kao najpoželjnije osobine smatraju pamet, poštenje i lepo ponašanje odnosno vaspitanje. One smatraju da su deca danas preopterećena obavezama i da im treba pružiti više slobode i bezbrižnosti da bi uživala u detinjstvu.

9. MIT: Majke su danas gore nego što su nekad bile.

ISTINA: Nisam kao moja mama, ja sam bolja.

Model roditeljstva se značajno promenio. Nekadašnji autoritativni model je zamenjen modelom podrške i razumevanja. Današnja majka želi da ima prijateljski odnos sa svojom decom.

Realan uzorak 

Majke koje su učestvovale u istraživanju imale su između 20 i 59 godina, bile su različitog bračnog statusa, obrazovanja, radnog iskustva i primanja, broja i uzrasta dece i potiču iz raznih delova Srbije. Uzorak je bio ujednačen prema navedenim kriterijumima, tako da odražava stvarno stanje u populaciji.

Istraživanje je sprovedeno u dve faze: kvalitativnoj i kvantitativnoj. U okviru kvantitativne faze rađena je onlajn anketa na uzorku od 300 „digitalnih“ mama, što predstavlja nacionalno reprezentativan uzorak. Inače, „digitalna“ znači da je osoba aktivna na internetu, odnosno da obavlja neku od sledećih aktivnosti: koristi društvene mreže, postavlja snimke na Jutjub kanalu ili komentare na raznim portalima, piše blog ili čita i komentariše druge blogove, koristi internet na telefonu, kao i brojne aplikacije, obavlja onlajn kupovinu i slično. Kvalitativna faza je obuhvatila intervuje u domovima majki različitog socijalnog i demografskog profila.

Tekst: Vesna Stanimirović