Za deset godina koliko radi u Radio-televiziji Srbije voditelj "Dnevnika" Vladimir Jelić (38) uspeo je da održi ravnotežu i da ne ostane suviše ozbiljan u informativnom programu, ali da radeći emisije poput "Avalskog tornja" i dokumentarnog programa "Put po Americi" (kada je sa ekipom obišao četiri Beograda u Americi) dozvoli sebi da svoju ozbiljnost iskoristi na primeren način i da ne bude suviše opušten.

Koliko god da ste ozbiljni dok čitate vesti, uz vaš osmeh gledaoci prepoznaju duhovitost koja „izvire“ uprkos važnim informacijama?

I mi voditelji smo živi ljudi i trudimo se da tu živost pokažemo ljudima. Nekad ćemo ispasti mnogo pametni, nekad glupi, ali i napraviti lapsus. Zašto to kriti u programu uživo, to su normalne stvari.

Da li proveravate svoju popularnost van studija?

Kao najgledanija emisija "Dnevnik" je doneo najveću popularnost i kolegama i meni. Gledaoci imaju potrebu da nam se na ulici izjadaju, da potvrde neke vesti, ali i da pokušaju da protestuju. Ima i lepih i loših komentara, međutim sve to ponekad ume da bude naporno jer mi nekad nije do priče ili sam u sopstvenim problemima.

Da li ste duhoviti u privatnom životu, dok negde sedite i ćaskate sa društvom?

Moji prijatelji i ja se trudimo da dnevne brige koje nas more ostavimo po strani i nađemo zabavu u nekim malim ili krupnim stvarima. Osmeh mi je važna stavka ne samo sa društvom nego i sa kolegama. Mnogo mlađeg sveta je dolazilo da radi u RTS-u poslednjih godina i to je promenilo sliku o televiziji spolja i iznutra.

Na sledećoj strani pročitajte gde Vladimir Jelić pronalazi svoju dnevnu dozu optimizma.

PageBreak

Šta vam daje tu dozu optimizma?

Dobra kafa u dobrom kafiću, interesantno okruženje, prava temperatura u toku dana, odlazak van Beograda.

A sport?

Kad imam vremena odem u šetnju ili vozim bicikl. Išao sam i u teretanu, ali sam prekinuo zbog drugih obaveza.

Kakvi ste kao kuvar?

Trapav sam u kuhinji. Umem nešto sitno da spremim, a u „jača“ jela se ne upuštam. Pošto sam Devica u horoskopu kod mene sve mora da bude tačno u gram, ali mi ne polazi za rukom. Pa, možda nisam vešt u kuhinji zbog toga što nemam vremena ili zato što imam kod kuće nekog ko stiže to da uradi umesto mene (smeh)?

Tekst: Nenad Blagojević