I Amendiljo se pojavi kod Ninje, noseći privezak u obliku srca, od mutnog roze kamena, sa zakačkicom od srebra, i ponada se da će magija tog kamenčića sve da promeni.
Amendiljo, budući da je bio čovek koji svaki svoj naum izvede do kraja, nije bio ni pokoleban, ni očajan, bio je uveren da je Ninja to sebi utuvila u glavu, pa je nastavio da se bori za njeno srce. Njegovo srce bivalo je sve veće i veće, i toliko je bilo poraslo da joj, jednog dana, prethodno dobro razmislivši, ponudi brak. Mislio je da je to poslednji adut koji ima i da se tako nešto ne odbija. Da samo takvo pitanje i ponuda, mora da raskravi i najtvrđe srce.
Ali, Ninja ga ljubazno odbi.
„Mogu i da se udam za tebe, ali ako želiš ženu koja te neće voleti, onda me uzmi. Meni je svejedno.”
I Amendiljo privremeno odustade od braka, ali ne odustade od traženja ključa, leka i melema za njeno srce. Išao je kod apotekara da mu naprave lek za tu boljku za koju nikada ranije ne beše čuo, ali je sve to ostajalo bez uspeha.
Vračare i putujući magovi, vlasnici tajnih recepata za srećan život, pravili su joj kapi od mešavine krvi žabe krastače i rotkvica, meleme od ruža i bibera, esencijalna ulja od retkih biljaka, tucali su orahovu ljusku, koja simboliše tvrdo i malo srce, i mešali ga sa prahom bisera dovučenih čak iz japanskih mora, koji joj je on stavljao u čaj, ali ništa nije pomagalo.
Čak je izgledalo da, što se on više trudi, Mala postaje sve otpornija. Taj kamenčić njenog srca postajao je sve tvrđi. Nije mogla da ga voli.
A onda, on pronađe neku mudru ženu koja je znala lekove za sve boljke, koja je porađala, sahranjivala i pomagala kod svih vrsta tegoba u donjem trbuhu, i ona mu reče da, ako je već tako ozbiljna stvar – da postoji još samo jedan lek: da joj kupi rozen kvarc.
Da, ako to ne pomogne, da jadnici stvarno nema pomoći, i da je, onda, Bog obeležio, uzimajući joj najvažnije čulo – ono koje je odgovorno za ukus, miris i boju ljubavi. „Taj kamen”, reče, „privlači ljubav”.
