Koliko voli svoj posao i jutarnje sate tokom kojih prezentuje vremensku prognozu u Jutarnjem programu Radio-televizije Srbije Ana Reljić (28) nam je najbolje objasnila rečenicom da lakše ustane u četiri ujutru kad radi nego u osam sati kada se inače budi neradnim danima. Ana je ranoranilac jer, kako kaže, voli da prošeta svog psa Snupija ili da ode na Adu Ciganliju koja joj je u komšiluku, odnosno jednom rečju - da "uhvati" dan i oseti ga.

Sećate li se svojih početaka na RTS-u pre osam godina?

- Naravno. Dala sam uslov za drugu godinu fakulteta i htela sam negde da budem na praksi mesec dana. Došla sam na RTS i, evo, ostala do danas.

Da li ste diplomirali novinarstvo?

- Nisam još, ali planiram da do kraja godine napokon završim fakultet. Ostalo mi je još nekoliko ispita.

Kažu da se u Beogradskoj hronici najbolje uči novinarski zanat. Da li je to tačno?

- To je najozbiljnija redakcija jer obuhvata širok spektar tema - društvenih, gradskih, životnih... Jutarnji program u kojem radim ne predstavljaju samo voditelj i prezenter prognoze, već veliki tim ljudi koji se ne vidi na malim ekranima. U snimanju jednog izveštaja o vremenu učestvuje najmanje desetoro ljudi.

Ima li smeha u vašoj redakciji u cik zore?

- Da li verujete da u pet ujutru šminker, garderober, voditelj, spiker vesti i ja u šminkernici ispijamo kafu i pričamo o svemu i svačemu kao da je pet popodne? Među nama nema nervoznih ljudi koji se nisu naspavali. Čak i kada smo umorni u šali kažemo kako nismo trenuli jer je prethodne noći mesec bio pun (smeh).

Da li vas prijatelji stalno zapitkuju o tome kakvo će vreme biti narednih dana?

- Šale se na tu temu i zovu ponekad da pitaju za prognozu, ali ja ne mogu ništa više da im kažem od onoga što izgovorim pred kamerama.

Sudeći po vašem izgledu reklo bi se da se bavite sportom i da vodite računa o ishrani?

- (smeh) Hvala vam, ali niti treniram niti pazim mnogo kada je o hrani reč. Dosta vremena provodim napolju u šetnjama i to je prednost mog ranog ustajanja. Kao letnje dete koje obožava vodu i sunce kad god mogu idem na plivanje. Volela bih da živim na moru... 

Tekst: Nenad Blagojević