Za razliku od dosadašnjih uloga milih i nežnih devojaka glumicu Bojanu Stefanović(33), tačnije njen glas, slušacemo u nešto „grubljoj“ varijanti gledajući novu animiranu komediju Turbo 3D o pužu koji sanja velike i brze snove. Junakinja Paz koju u originalnoj verziji sinhronizuje Mišel Rodrigez je, kako kaže Bojana, simpatična automehaničarka - dama sa muškom energijom.

Raduje li se vaš sin Matija (5) kad njegova mama daje glas crtanim junacima? Šta najviše voli da gleda?

- Dok je bio bebac zanimali su ga samo "Pepa Prase" i "Malo kraljevstvo" ali kako je stariji sve više se okreće transformersima, ajronmenima i sličnim crtaćima. Trudimo se da ih maksimalno svedeno gleda jer je besmisleno da mu zabranimo. Često ga vodimo u bioskop da tamo uživa u crtanim filmovima.

Gleda li vašu seriju "Ono kao ljubav" koja je reprizirana na RTS-u?

- Da, jer je termin emitovanja bio baš pred polazak u vrtić. Gledao je i prethodne reprize, mada je tada bio mali, sada mu je interesantnije.

Da li je vama zanimljivo da analizirate šta ste mogli bolje da uradite?

- Zamerke koje sam imala u dvadeset devetoj kada sam je snimala i sada u trideset trećoj, u zrelim godinama, nisu iste. Veoma sam kriticna prema drugima, ali prema sebi najviše.

Te, kako kažete, zrele godine, kod vas su se "poklopile" sa majčinstvom?

- Jesu, ali to zavisi od čoveka do čoveka. Ima onih koji u pedesetim nemaju zrelost, kao i dvostruko mlađih koji je imaju. Uozbiljila sam se sa porodičnim obavezama i nije mi ostala žal za provodima i ludovanjem.

Na jesen vas cekaju nastavak proba i premijera predstave Dama s kamelijama u Narodnom pozorištu. Da li vam je lakše na poslu otkad je Matija porastao?

- Jeste, s tim što smo, da ne grešim dušu, imali pomoc sa više strana kada je bio mali. Seriju „Ono kao ljubav“ sam snimala kada je imao osam meseci. Sada je druga priča - on je „veliki čovek“, sa kojim možete sve da se dogovorite, ima svoje drugare, sam vozi bicikl.

Saznali smo da se ozbiljno bavite cvećem. Da li vas to odmara?

- Odrasla sam u kući sa dvorištem, a moja mama je uvek volela nešto da „petlja“ oko cveća (smeh). Otkad živim sa suprugom i sinom u stanu ostala sam željna prirode, pa stalno dovlačim cveće. Nema simsa i oluka na kojem nešto ne visi. Kupila sam žardinjere, ofarbala sa sinom ogradu i ulepšala dvorište zgrade u kojoj živimo.

Tekst: Nenad Blagojević