- Rekordi trajanja pesama – od italijanske najduže od 5 minuta i 9 sekundi do finske najkraće od 1 minut i 27 sekundi, pravila su se menjala da bi takmičenje ostalo dinamično.
- Krizni trenuci i povlačenja – Francuska se povukla zbog smrti predsednika, Italija zbog „staromodnog formata“, Rumunija zbog dugova, a Velika Britanija je četiri puta uskočila kao domaćin.
- Istorijske pobede – Srbija je 2007. debitovala i odmah pobedila, dok je Finska čekala 44 godine da osvoji prvo mesto, pokazujući koliko su trijumfi posebni u istoriji festivala.
Evrovizija se s pravom naziva najvećim muzičkim spektaklom na svetu. Nijedno drugo takmičenje ne okuplja toliko zemalja, izvođača i publike – svake godine prati je stotine miliona gledalaca širom planete. Od prvog takmičenja 1956. pa do danas, Evrovizija je postala globalni fenomen, lansirala karijere i obeležila muzičku istoriju.
Svi se sećamo da je Srbija je prvi put nastupila kao nezavisna država 2007. godine i odmah pobedila pesmom „Molitva“.Takođe, mnogi pamte da je Evrovizija 2020. godine bila otkazana zbog pandemije COVID 19 i da se tada, prvi put u 64 godine, takmičenje nije održalo.
Podsećamo vas i na druge zanimljivosti od kojih mnoge nisu baš svima opšte poznate.
Takmičenje uvek počinje svečanim fanfarama „Prélude du Te Deum“, koje je komponovao francuski barokni majstor Mark Antoan Šarpantije. Ovaj muzički uvod postao je simbol festivala i već decenijama označava trenutak kada se publika širom Evrope okuplja pred ekranima.
Pravilo je jasno: sve pesme moraju trajati najviše tri minuta. To ograničenje uvedeno je kako bi se takmičenje održalo dinamičnim i pravednim, jer svi izvođači imaju jednaku količinu vremena da predstave svoj rad publici i žiriju. Upravo zbog tog pravila pesme su postale brze, upečatljive i lako pamtljive.
Italija je 1957. godine obeležila istoriju pesmom „Corde Della Mia Chitarra“, koja je trajala čak 5 minuta i 9 sekundi – najduža pesma ikada izvedena na Evroviziji. Upravo zbog tog primera, organizatori su odlučili da postrože pravila: prvo je uvedeno ograničenje na tri i po minuta, a kasnije na današnje maksimalno tri minuta.
Suprotno tome, Finska je 2015. godine oborila rekord najkraće pesme – „Aina Mun Pitää“ trajala je samo 1 minut i 27 sekundi. Pesmu je izvela pank grupa Pertti Kurikan Nimipäivät, sastavljena od muzičara sa poteškoćama u razvoju, i ostala je upamćena kao autentičan i jedinstven nastup.
Finska je morala da čeka čak 44 godine od svog debija 1961. godine da bi ostvarila prvu pobedu. Do takmičenja 2006. godine osvojili su samo tri puta maksimalnih 12 poena – i nijednom od 1977. godine. Tek tada su dočekali istorijski trijumf.
Pravilo je da zemlja pobednica organizuje sledeću Evroviziju, ali troškovi su ogromni. Zbog toga su se mnoge države povlačile, pravdajući se finansijskim poteškoćama. Holandija, Francuska, Monako i Luksemburg u više navrata su se odrekli domaćinstva, pa je Velika Britanija čak četiri puta uskočila kao pouzdan domaćin.
Godine 1974. Francuska se povukla iz takmičenja jer je tokom evrovizijske nedelje preminuo predsednik Žorž Pompidu. Dan finala poklopio se sa državnom sahranom, pa je francuski emiter odlučio da odustane.
Italija je 1981. godine bojkotovala Evroviziju, uz obrazloženje da je takmičenje postalo „previše staromodno“. Bio je to jedan od retkih slučajeva kada je neka velika zemlja otvoreno kritikovala format festivala.
Rumunija je 2016. godine izbačena sa Evrovizije zbog neizmirenih dugova prema Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU). Nacionalna televizija TVR dugovala je više od 16 miliona evra, pa je EBU zabranio učešće. Rumunija je već imala izabranog predstavnika Ovidiu Antona sa pesmom „Moment of Silence“, ali nije mogla da nastupi u Stokholmu.
BONUS VIDEO: