S obzirom na to da ovih dana snima seriju Zvezdara i igra u najnovijoj predstavi Čigra sa Lanetom Gutovićem u Zvezdara teatru, Igor Đorđević (34) nam je u šali rekao da mu se život vrti oko istoimenog dela Beograda, što, kako je dodao, i nije tako loše pošto živi na susednoj opštini Vračar.

Osim u brojnim predstavama matičnog Narodnog pozorišta popularnog glumca nedeljom uveče gledamo i na televiziji Pink u ulozi Vožda a, između ostalih, pamtimo ga i po seriji Nepobedivo srce. 

Da li je Vožd koji se bavi ne tako popularnim zanimanjem ipak negativac? 

- Nažalost, nisam siguran da taj posao nije popularan u Srbiji ali i u zapadnom svetu. Ima nešto magnetski privlačno u tom mafijaškom načinu života. Ne verujem da je slučajno filmska trilogija Kum ili serija Sopranovi nešto najkvalitetnije i najgledanije što nam je stiglo iz Amerike. Vožd je opljačkao banku u Švedskoj, a Breht negde kaže: „Kakav je zločin pljačka jedne banke u odnosu na otvaranje jedne banke?” Realno - nikakav. Ali, to je tema za sociologe i psihologe. 

Mislite li da danas ljudima nedostaje više komedije? 

- Žanr komedije ima skoro terapeutski značaj. On je uvek bio gotovo nasušna potreba, naročito u komplikovanom i tragičnom vremenu u kojem živimo. Ljudi imaju potrebu da se nasmeju jer bi inače „pukli” pritisnuti brigama života koji je retko duhovit i zabavan, a često surov i nefer. Ako nas nešto čime možemo da se pohvalimo izdvaja od drugih naroda - to je duhovitost. Tradicija komedije kod nas počev od Domanovića i Nušića pa do Kovačevića je velika i treba je negovati.

Jedan deo nove serije Ravna gora snimali ste u selu Borač. Koliko vam je kao rođenom Topolcu bilo prijatno da radite u rodnom kraju?

- Uvek sa ushićenjem posmatram svoju reakciju na blagorodnu i pitomu prirodu moje Šumadije. Pred njom su moja osećanja i misli kristalno čisti. Od malena sam obožavao prirodu i samo u njoj pronalazio istinsku bezbrižnost i čistotu. Otuda i činjenica da sa svojom porodicom sve češće idem u selo Žabare pored Topole gde imam dedovinu. 

PageBreak

Da li je vama kao glumcu važno po kom žanru će vas publika upamtiti?

- Nije, a možda bi trebalo da bude. Moje bavljenje ovim poslom ne podrazumeva preteranu brigu o utisku koji ostavljam. Smatram da treba da radim iz duše i da svaku novu ulogu odživim i odigram najuverljivije i sa svojim ličnim stavom, a gledaoci će, u to duboko verujem, to umeti da prepoznaju.

Vašu suprugu i vas gledamo u Zvezdari, a prethodno smo vas videli u Ženama sa Dedinja. Mnoga deca glumaca su dobar deo detinjstva provodila u pozorištu i na snimanjima. Da li i vaša ćerkica Petra ima takvo iskustvo?

- Trudim se da je u pozorište ne vodim mnogo više a ni manje od onoga koliko idu i njeni drugari iz vrtića. Pozorište jeste igra, i tu ima i šarenih kostima, lutaka, čarobnih scenografija i za dete je gotovo rajski vrt, ali mislim da je njeno pravo da sama sledi svoja interesovanja bez mnogo spoljašnjih uticaja i nametanja. 

Kako ona reaguje na vaše televizijske uloge? 

- Ma, bravo, tata!, bila je njena reakcija na neku moju scenu na televiziji u kojoj sam vikao na nekog preko telefona. To je gledala kod bake jer u našoj kući ne gledamo televiziju. Ali, stvarno.

Zbog čega? Da ne biste razmišljali o tome da li je nešto moglo bolje da se uradi ili da razdvojite posao od porodičnog života?

- Odgovor je u kombinaciji obe stvari, ali i u činjenici da je to što sam uradio iza mene i da ne može da se ispravi. Ima i nečeg bolesno egoističnog u gledanju samog sebe, što me odbija.

Koliko često „zalazite” u kuhinju? Da li više volite da kuvate ili da degustirate?

- Volim da kuvam ali pravim ogroman haos pripremajući hranu, pa me žena ne pušta često u kuhinju (smeh). Obično spremam kinesku ili srpsku hranu. Dakle, ili vok ili plava šerpa! Ali posle domaćih specijaliteta (sarme, pasulja) najviše volim azijsku kuhinju.

Nenad Blagojević