Nedeljko Bajić: Dan počinjem i završavam igrajući se sa ćerkom

Nakon serije Selo gori, a baba se češlja koju gledaoci Radio-televizije Srbije prate radnim danima uživajući u doživljajima stanovnika malenog sela Petlovac, producentska kuća Contrast Studios sprema novi projekat i privodi kraju postprodukciju domaćeg filma Led.

- Producentski posao je težak, pogotovo u zemlji u kojoj nema dovoljno sredstava za kinematografiju i proizvodnju igranih struktura. Mi u firmi Contrast Studios ulažemo zajedničke napore, delimo bitne poslove među sobom i tako uspevamo da „izguramo” dosta toga. Referenca koju smo stekli u Selo gori pomaže, uvek i svugde, ali ne mogu da kažem da je lako, jer nije.

Imate li vremena da „bacite pogled” na poneku epizodu tog popularnog serijala?

- Kad god sam u prilici, pogledam reprizu pokoje epizode. Raduje me to što je serija Selo gori, a baba se češlja i u reprizi, kad god da se emituje, jedan od najgledanijih TV programa. Ovo je potvrda da nas naša publika voli i rado gleda, što smatram najvećim uspehom!

Da li se vraćate urađenom i da li razmišljate o tome da je moglo bolje? Kakav je kritičar vaš otac Radoš Bajić?

- Svaki čovek ume da kaže „mogao sam bolje”, što važi i za mene. Generalno dosta analiziram stvari, samim tim i sebe i ono što sam uradio jer smatram da je to dobar način da se postane bolji i kvalitetniji. Sebi sam definitivno najveći kritičar. Moj otac ima tu dobru osobinu da više unapred ukaže na neke stvari i da savet, nego da kritikuje kad je već urađeno - u tom smislu sam od njega dosta naučio, on i moja majka Milena oduvek su mi bili najjača podrška.

Je li teško biti objektivan kada su među najbližim saradnicima članovi porodice?

- Mi smo odavno razgraničili te stvari. U poslu se, uistinu, ponašamo jedni prema drugima profesionalno i bez zadrške, poštujemo se i podržavamo, a to što smo porodica stvari čini samo boljim. Zajedno smo u svemu, bez kalkulisanja i rezervnih opcija. Lagao bih kada bih rekao da se nikad ne raspravljamo ili da se u svemu apsolutno slažemo, ali upravo iz toga izađu korisna rešenja i situacije.

Ovaj intervju smo zakazali u dogovoru sa vašom suprugom Ivonom. Koliko vam ona pomaže u poslu?

- Ivona je najsvežije pojačanje naše firme i bitan deo tima. Ona se posle perioda provedenog pored naše Lenke, priključila Contrastu u kojem se uspešno bavi poslovima marketinga, odnosima sa javnošću, komunikacijom sa medijima, identitetom naše produkcije u nastupu na tržištu i sličnim stvarima.

Zaustavljaju li vas ljudi da traže autogram? Da li ste svesni svoje popularnosti?

- Dešava se, ponekad. Mene kao Radoslava najviše vole bake i deca (smeh). A o svojoj „popularnosti” nikada ne razmišljam, niti se time opterećujem. Živim i ponašam se kao što sam uvek činio, ne pravim strategije, nemam principe po kojima želim da gradim glumačku karijeru ili slično. To su trivijalne stvari u životu! A kad budem dobio Oskara, onda ću da razmišljam o svojoj popularnosti (smeh).

Kako započinjete, a kako završavate radni dan?

- Svaki dan započinjem i završavam igrom sa svojom ćerkom Lenkom. A između te igre radim. Ja sam vam „dosadan” porodični tip čoveka, ali šta ću? (smeh) Jurim kući čim završim sa obavezama da bih što više bio sa porodicom. To je moj koncept života.

Sigurno vam nedostaje vremena koje biste želeli da provedete sa ćerkom...

- Naravno. Kratak mi je dan i čini mi se da nemam dovoljno vremena nizašta, kao da se vreme ubrzalo, kao da jedan sat traje kraće nego ranije. Znam da zvuči ludo, ali zaista imam taj utisak.

Da li u vašoj porodici postoji podela poslova? Kako se organizujete oko čuvanja ćerke?

- Tradicionalna balkanska podela ne postoji, ako ste mislili na to. Što se kuće tiče, Ivona je general, a ja radim šta mi se kaže (smeh). Lenka ide u vrtić, a vikendom smo zajedno.

Da li vaša ćerkica pokazuje interesovanje za glumu, poput dede i oca?

- Lenka ide u vrtić i mala je još za neka ozbiljnija interesovanja. Moja sestra Jelena i zet Peđa, koji je takođe stub-nosač naše firme, imaju ćerku Sofiju. Ona i Lenka su isto godište, a pošto živimo pod jednim krovom, kao da su rođene sestre. Kod nas je uvek kao u igraonici, igra se i peva, a ponekad i glumi.

Gde najčešće odete sa porodicom kada vam zasmeta beogradska gužva?

- Okupljamo se u zavičaju, u selu kod mog dede Miloša. Ili, kad god je to moguće cela familija se organizuje pa vikendom odemo negde na ručak - radujemo se proleću i boravku na otvorenom. Možda padne i neki roštilj uskoro, ko zna? (smeh).

Nenad Blagojević