Slobodan Ćustić: niko ne kuva bolje od moje Jelene

Godina za nama i novo radno mesto doneli su poznatom glumcu Slobodanu Ćustiću (56) nove izazove i kancelarijsko radno vreme, ali i manje vremena za porodicu. Ali pošto je navikao da sve uvek završi u roku, ostaje mu vremena i za suprugu Jelenu (33) i njihovo troje dece. Kao novi direktor Beogradskog dramskog pozorišta, zadovoljan je svojim timom, raduje se premijerama u 2015. i nastavlja da igra u predstavama.

– Morao sam da preležim prve dečje boginje u pogledu obaveza u pozorištu ne bih li ojačao imunitet odnosno položaj. Uspostavio sam sjajan kontakt sa saradnicima, potpisali smo ugovore o gostovanjima s pozorištima iz drugih gradova i Republike Srpske, pripremamo jedinu komediju Siniše Kovačevića Hotel Evropa, a okupio sam i naše penzionere, koji su doneli novu mladost pozorištu.

VIŠE:Marko Janjić: Nežan sam i posvećen otac

Da li vas je funkcija promenila?

– Volim da mi kažu kako sam odlično odigrao neku ulogu, a funkcije i titule ne znače mi mnogo. 

Viđate li decu kad tako mnogo radite?

– Bolno sam željan svoje porodice. Na posao uglavnom odem ujutru, dok deca još spavaju, i ako imam predstavu, vidim ih tek na jedan sat. Najmlađa ćerka Zarija ima 17 meseci, Tanasije tri godine, a Vasilije Vid pet, a moja deca iz prvog braka su već odrasli ljudi: Ljubomir ima 30, a Nikola 34. 

Dolaze li u pozorište da vas gledaju?

– Stariji sinovi su bili više puta, a Vasilije Vid je, kada je imao dve godine, došao na Derviš i smrt i ostao dvadeset minuta, što mi je bio najveći kompliment. Uredno ih vodim na dečje predstave, ali ne da bih ih naveo da se bave glumom. Ne volim da ih usmeravam već želim da im pomognem na njihovom putu.

Volite li da putujete?

– Moju Jelenu ponekad nervira moja starost, u smislu da ne želim nigde da putujem (smeh). Nikad nisam imao tu mladalačku radoznalost i oduvek sam bio čiča koji je želeo da bude kod kuće ili da ode na reku. Volim da sam s ljudima koje volim i koji mene vole. Ne interesuje me Amerika i Kanada, ali bih rado svratio do Azerbejdžana, Letonije, Gruzije i Rusije koju bih želeo da prepešačim. 

Našli ste svoj duhovni mir?

– Volim staru izreku U zdravom telu zdrav duh. Prazna vreća ne može sama da stoji. Da bi nosio sebe i svoj duh, čovek mora da bude sposoban za to, pa samim tim i snažan. Mora da vodi računa o sebi, da ne ždere nego da se hrani, što je takođe jedan vid duhovnosti. 

Koji komplimenti su vam draži – upućeni karijeri ili činjenici da imate petoro dece?

– Draži su mi oni za porodicu jer je ona za mene stub, temelj i početak svega. Moja karijera je takva kakva je, a ja se trudim da budem pošten i predan poslu, ali da to ne utiče na moj privatni život. Nekad ne može sve da se uklopi, ali lakše je popiti čašu žuči i čašu meda kad se pomešaju.

Jesu li se vaši sinovi oženili?

– Nikola se oženio i ima šestogodišnjeg sina Stefana, a Ljubomir je verio jednu lepu devojku Svetlanu, s kojom mu želim da poživi ostatak svog što dužeg života. 

Šta vaš unuk Stefan dođe Vasiliju, Tanasiju i Zariji?

– Ne dođe im nikakve pare (smeh). Vasilije i Tanasije su Stefanovi stričevi, a Zarija mu je tetka. Ne oslovljavaju se tako, ali svesni su da su familija, što je najvažnije.

Ko kuva bolje, Jelena ili vi?

– Jeo sam po kućama i restoranima i, niko ne kuva bolje od moje Jelene. Šta god da napravi, ja pojedem, ali ne iz straha, nego zato što je skuvano ukusno i s ljubavlju. Čak je uspela da nadmaši i moju ujnu Milicu, koja pravi najbolji presnac na svetu, stari sirotinjski specijalitet. Da sam je tražio, ne bih je našao, zato je ona mene našla. 

Čitate li novine?

– Ne. TV Dnevnik ponekad pogledam, a ukinuo sam profil i na fejsbuku. Uskraćen sam za gomilu pogrešnih informacija i gluposti, ali i ono malo tačnih nije tu da bi prosvetlile ljude već da bi im usmerile pažnju na druge stvari.

Ponosno ističete da ste nacionalista?

– Svoju naciju pazim i čuvam, ali i izuzetno poštujem sve ostale. Mi odavno brkamo nacionalizam i šovinizam i jasno je šta žele oni koji nacionalizam zlonamerno tumače kao šovinizam. Običaji i tradicija održali su ovaj narod vekovima i sačuvaće nas i u budućnosti. Narod koji se odriče svog postojanja, duhovnosti, vere i istine nema šansu da opstane, jer postaje bezlična masa, koja može da služi novom svetskom poretku i ekonomskim interesima nezajažljivih.

Tekst: Nenad Blagojević