Kuda god da krene, glumcu Marku Janjiću (32) u poslednjih nekoliko meseci, koliko se emituje serija Urgentni centar, ljudi neprestano prilaze ne bi li ga pohvalil i – oslovili sa doktore. Uloga dr Marka Pavlovića, dosad najveća pred kamerama, donela mu je popularnost i svakodnevno slikanje sa obožavaocima, a njemu lično napredak u karijeri. Zanimljivo je da je poziv na kasting stigao baš u trenutku kada je sa suprugom bio kod lekara.

PROČITAJTE:Vanja Grbić: Za dobar brak najvažniji je iskren razgovor

– Još kao student razmišljao sam o tome kako na vežbama nismo imali priliku da igramo doktora. Čak sam i privatno okružen ljudima iz sveta medicine – moja majka radi u apoteci, a zet je lekar u Urgentnom centru. I pre snimanja serije od njega sam stalno slušao tamošnje dogodovštine. Na kastingu je u užem izboru bilo nekoliko glumaca, a sudeći po reakciji reditelja i supervizora iz Vorner Bros kompanije, verovatno sam ja najtačnije uradio zadatak koji sam dobio.

Kakvi su komentari gledateljki?

– Ne prilaze mi samo žene (smeh), već i muškarci i deca. Dok sam danas bio u kupovini, jedna starija gospođa,  oslovivši me sa doktore, pohvalila me je da glumim verno i da mi njen suprug i ona mnogo veruju, pa čak ponedeljkom ostaju kod kuće samo da bi gledali novu epizodu.  

Dugo ste razmišljali o takvoj ulozi i na kraju je dobili. Verujete li u zakon privlačenja?

– Mislim da postoje neke više istance, koje neki definišu krou religiju, kao bogove ili nešto treće. Verujem u univerzalnu svest i energiju kosmosa, koju mi kao bića, kao i biljke, životinje, pa i kamen, primamo i otpuštamo. Sve što pomislimo, negde se uvaži i razmatra, a tek onda donese odluka da li će se dogoditi. Čovek mora u nešto da veruje. Ja verujem i u hrišćanstvo i u budizam, i u sve ono što čoveka čini boljim, čistijim, svesnijim sebe i svog okruženja.

Glumu ste upisali sa 17 godina, u pozorištu igrate više od decenije, a ovu veliku TV ulogu dobili sa 32. Da li je došla na vreme?  

– Ništa se ne dešava bez razloga. Iskreno, ne bih bio presrećan da se to desilo mnogo ranije jer bih drugačije primio i ulogu i sve što ona nosi. Kao mladog glumca, željnog svega, verovatno bi me to ponelo i kreiralo biće koje ne bih voleo da postanem. Dr Marka sam odglumio u pravom trenutku u smislu onoga šta mogu da ponudim kroz tu ulogu. 

Da li ste se i kao otac ostvarili u pravom trenutku?

– Ćerku sam dobio sa 29 godina, a sina pre 10 meseci. Neki mudraci su rekli da roditelji ne biraju svoju decu, nego deca roditelje. Znate i sami koliko ljudi godinama pokušava da dobije naslednika, pa ih dete pronađe baš kada treba.

Koliko vas je očinstvo promenilo?

– Dosta, u smislu odgovornosti. Neke svoje dečačke stvari odavno sam ispucao i sve dalje je hronologija. Kao što su nekad ljudi gledali da završe srednju školu, da odu u vojsku, da se zaposle i ožene, meni su se deca pojavila kad je trebalo. 

Da li ste strog otac?

– Nasja i Andrija su mali, ali trudim se da ih osluškujem, pratim i usmeravam. Sigurno neću sedeti mirno ako Andrija krene prstom ka štekeru, ali sam pre svega nežan i posvećen otac. Sa svojom ženom sam doneo decu na svet i nas dvoje smo putokaz koji može da ih usmeri na pravu stranu i adresu.

Kako vaši Lozničani doživljavaju vašu popularnost, jesu li ponosni?

– Obožavam da sednem kod tasta u kafić s njegovom divnom ekipom bajkera. Oni me ne gledaju kao javnu ličnost nego kao zeta njihovog drugara. Među njima je i moj prijatelj Milan, žandar, koji mi je rekao da u seriji nijednog trenutka nisam bio kao za stolom u kafiću (smeh). To mi je najbolji kompliment koji sam dobio. Mislim da su Lozničani ponosni jer je neko iz njihovog grada na pošten način i vredno radeći dospeo tamo gde pripada. 

Da li ste u seriji radili s kolegama sa fakulteta?

– Zanimljivo je da Tamara Krcunović, Ivan Jevtović i ja pripadamo trima uzastopnim generacijama koje su studirale kod profesorke Gordane Marić. Dok smo snimali, mogli su se zapaziti sličan način razmišljanja i zanatska škola koju smo na isti način prošli.

Kako je vaš zet reagovao na seriju?

– Dosta mi je pomogao dok sam snimao, ali nisam siguran da li je uopšte prati jer je stalno na poslu, kao i većina lekara u Urgentnom centru. Zaposleni u bolnici Dragiša Mišović, koji su nam obezbedili prostor za snimanje, bili su fascinirani istinom koju prenosimo, brojnim detaljima i time što smo lekare prikazali u pravom svetlu. 

Tekst Nenad Blagojević