S pobednikom ovogodišnjeg takmičenja Zvezde Granda Mirzom Selimovićem (23) razgovarali smo prilikom njegovog povratka iz Makarske, gde je letovao s društvom. Mladi i trenutno veoma popularni pevač otkrio nam da je, mada umoran i neispavan zbog brojnih obaveza i organizacije koncerta u rodnom Srebreniku, zadovoljan zbog radosnih događaja u svom životu. Kao pobednik gledanog muzičkog takmičenja, a po mnogima i naslednik Zdravka Čolića, dobio je stan u Beogradu u koji tek treba da se useli.

- Dosta toga se promenilo u mom životu otkad sam pobedio u Zvezdama Granda. Nekako, to je i normalno. Živim za trenutak kada ću doći u svoj Srebrenik da se vidim s dragim ljudima i da organizujemo neki roštilj. Ali i kada opremim novi stan, i dalje ću živeti u Srebreniku i putovati na relaciji Srbija - Bosna i Hercegovina - iskren je Mirza.

Da li vas je popularnost ponela?

- Ako ne znate kako da se nosite sa svime što popularnost donosi, sigurno da to može da vam se desi. Međutim, ljudi kojima sam okružen znaju ko sam bio pre i ko sam sada, tako da je kod mene sve u principu ostalo isto.

Kada ste prvi put uzeli mikrofon u ruke?

- Pevam od svoje sedme godine, a još u drugom osnovne voleo sam da zapevam sevdalinke i neke, u to vreme popularne pesme. Prvi put sam zvanično nastupio na jednom dečjem festivalu u šestom razredu i tada sam, ako se ne varam, osvojio drugo mesto.

Na sledećoj strani pročitajte više o porodici Mirze Selimovića.

PageBreak

Da li svirate neki instrument?

- Gitaru sviram još od prvog srednje i to mi je bio najdraži rođendanski poklon. Slobodno mogu da kažem da sam sada lud za gitarama, i svako malo kupim gitaru. Ne znam gde ću s njima više, imam ih desetak.

Da li se neko u vašoj porodici bavi muzikom?

- Mama je pevala nekada davno, pa sam od nje verovatno nasledio talenat.

Koja vrsta muzike vam najbolje leži?

- Pop muzika, mada na nastupima pevam sve i svašta.

Kako vas je dočekala porodica u Srebreniku?

- Bio je to divan doček, uz moju omiljenu tortu i slatkiše.

Jesu li vam roditelji bili strogi?

- Nisu bili ni strogi ni blagi nego baš onako kako treba. To njih treba da pitate (smeh). Mislim da su pre svega govorili kako treba biti čovek jer se ljudi dele samo na dobre i loše. To je i jedina podela koju prihvatam.

Koliko ljudi čini vaš najuži krug prijatelja?

- Otprilike desetak njih, na koje se uvek mogu osloniti. Možda na prvi pogled delujem zatvoreno, ali izuzetno volim druženje i pozitivne ljude.

Da li ste romantični?

- To treba da pitate moje bivše devojke.

Po čemu pamtite detinjstvo?

- Po društvu iz ulice, raznim nestašlucima koji su nas kao klince uvek pratili, po Balaševiću, jer ga slušam otkad sam prohodao.

Tekst: Nenad Blagojević