- Nekada je bilo nezamislivo da svi znaju vašu najdublju intimu, gde ste juče bili i šta ste radili.
- Mnoge pripadnike generacija 60-ih i 70-ih i dalje je sramota da potraže pomoć i radije ćute o svojim problemima.
- Starije generacije su se mnogo ranije osamostaljivale i znale su da strpljivo čekaju.
Način vaspitanja i odrastanja igra veliku ulogu u tome kakav ćemo čovek postati i kakve vrednosti ćemo ceniti i slediti u životu. Verovatno se zbog toga različite generacije ponašaju drugačije, a generacijski jaz je možda izraženiji nego ikada.
Osobe rođene šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka živeli su u nekom sasvim drugom vremenu u odnosu na naše. Odgajani su mnogo tradicionalnije i sa njihovim idealima je današnjoj deci teško da se poistovete. Iako se mnogo toga do danas promenilo, neke mudrosti i norme koje pripadaju tim vremenima ne bi trebalo potpuno zanemariti.
Ljudima rođenim 60-ih i 70-ih godina u dušu su usađene vrednosti koje ih razdvajaju od mlađih generacija, a 9 sledećih se najviše ističe:
1. Oni znaju da je "sreća najlepša dok se čeka"
Ljudi koji su odrasli šezdesetih i sedamdesetih godina znaju koliko je važno biti strpljiv. U to vreme nisu mogli odmah da pronađu odgovor na svako pitanje niti da jednim klikom puste omiljeni video kada im je dosadno, kao što je to danas moguće. Iako su tehnološka dostignuća donela brojne prednosti, ona su nas ujedno navikla na trenutna zadovoljstva, a upravo sposobnost da se sačeka pravi trenutak i odloži zadovoljstvo, pomaže ljudima da ostvare lične ciljeve i budu uspešniji.
2. Znaju razliku između privatnog i javnog života
Danas se granica između privatnog i javnog života često briše, zbog društvenih mreža na kojima mnogi dele gotovo svaki detalj iz svog života. Starije generacije su drugačije gledale na privatnost. Smatrale su da ne moraju svima da dokazuju i pokazuju šta im se dogodilo niti da svoje najdublje misli dele sa poznanicima ili potpunim strancima. Privatnost su doživljavale kao nešto što treba čuvati samo za najbliže.
3. Poštuju autoritet
Poštovanje autoriteta oduvek je bilo složena tema, koja je danas dovedena u pitanje. Ljudi koji su odrastali pre nekoliko decenija vaspitavani su da poštuju starije, nastavnike, poslodavce, političare i druge autoritete. I jedan i drugi pristup imaju svoje prednosti i mane, a istina je verovatno negde između.
4. Doprinos zajednici
Ljudi koji su odrasli šezdesetih i sedamdesetih češće su volontirali u lokalnim organizacijama i pomagali komšijama, dok se mlađi danas više okreću internet aktivizmu i podršci različitim društvenim pokretima.
5. Vole da stvari urade sami
Odrastanje šezdesetih i sedamdesetih podsticalo je decu da budu samostalna i da rano preuzmu odgovornost za sopstveni život. Takav način odrastanja razvija nezavisnost i snalažljivost, ali može dovesti i do osećaja usamljenosti ili poteškoća u izražavanju emocija. Zbog toga su mlađe generacije često odgajane uz mnogo više roditeljske podrške, pa se danas smatra da je najbolji pristup pronaći ravnotežu između ova dva modela.
6. Ostaju lojalni i posvećeni po svaku cenu
Mladi danas lako menjaju posao, dok su stariji ostajali godinama, ako ne i ceo život u istoj kompaniji zbog sigurnosti, penzije i osećaja pripadnosti kolektivu. Slično je bilo i u braku, razvodi su bili mnogo ređi jer su nosili društvenu osudu i bilo je važno ko će šta da kaže. Očekivanja koja je društvo tada postavljalo snažno su uticala na odnos ljudi prema poslu, braku i životnim obavezama.
7. Pažljivo planiraju potrošnju i štede novac
Starije generacije bile su poznate po izuzetnoj štedljivosti. Njihovi roditelji, koji su živeli u vreme Velike depresije, naučili su ih da pažljivo raspolažu novcem i da uvek imaju nešto sa strane za nepredviđene situacije.
8. Kriju probleme
Kada su osobe rođene šezdesetih i sedamdesetih bile mlade, mentalno zdravlje bilo je tema o kojoj se gotovo nije uopšte govorilo. Mnogi nisu ni znali šta podrazumeva briga o psihičkom zdravlju, a traženje stručne pomoći bilo je potpuno stigmatizovano. Iako su organizacije počele da podižu svest o ovoj temi još sedamdesetih godina, bile su potrebne decenije da društvo prihvati važnost mentalnog zdravlja i odvoji trenutne poteškoće od duševnih oboljenja. Zbog toga jue mnoge pripadnike starijih generacija i danas sramota, pa ćute o svojim problemima i ustručavaju se da potraže pomoć.
BONUS VIDEO