Ruđer Bošković

Najveći matematičar i astronom Dubrovačke Republike, jedan od najznačajnijih naučnika svoga vremena, uvršćen je među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je profesor univerziteta, osnivač Milanske opservatorije i direktor Optičkog instituta francuske mornarice. Osim toga, bio je univerzalan stvaralac: filozof, fizičar, inženjer, pedagog, geolog, arheolog, konstruktor, optičar, diplomata, putopisac, pesnik na latinskom jeziku i prevodilac. Bošković je, između ostalog, tvorac jedinstvenog zakona sile, po kojem je elementarna čestica bez dimenzija izvor sile. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, pa se s pravom može smatrati pretečom Alberta Ajnštajna. 

Josif Pančić

Najveći srpski prirodnjak 19. veka, pionir u razvitku bioloških i drugih prirodnih nauka, Josif Pančić je rođen u selu Ugrine kod Bribira, na obroncima Velebita. U Srbiji je počeo rad kao lekar praktičar, ali se paralelno bavio proučavanjem prirode, posebno biljnog sveta, stvarajući dragocene zbirke za naučno istraživanje i obrazovanje. Kao naučnik bio je svestran, pa je osim flore Srbije i okolnih zemalja, proučavao i faunu, od insekata do sisara. Na Tari je otkrio endemit Podrinja, četinar Picea omorika, koji i danas nosi njegovo ime. Zbog zasluga i ogromnog doprinosa u stvaranju naše moderne nauke o živoj i neživoj prirodi, Pančiću su odata mnoga priznanja. 

Nikola Tesla

Genije 20. veka, čiji izumi i danas zadaju glavobolje naučnicima, U velikoj meri zaslužan je za funkcionisanje naše svakodnevice. Rođen je u ličkom selu Smiljanu, u tadašnjoj Austrougarskoj, današnjoj Hrvatskoj, kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika. Njegov sistem naizmenične struje omogućio je znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Ovim otkrićem započela je nova era industrijalizacije. Takozvana Teslina struja zbog svoje visoke frekvencije od više ampera nije opasna po čoveka, te na osnovu dubinskog delovanja svoju primenu nalazi i u medicini (dijatermijska struja). Inače, Tesla je izumeo više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Smatran je genijem i čudakom, nije se ženio. Njegovo ime uvedeno je u Kuću slavnih pronalazača SAD-a. 

Mihailo Pupin

Rođen u banatskom selu Idvor, od oca Konstantina i majke Olimpijade, u zemljoradničkoj porodici kao jedno od desetoro dece, veći deo života proveo je u SAD-u. Svetsku slavu doneo mu je pronalazak nazvan „Pupinovi kalemovi”. Naime, dvadeset godina posle otkrića Aleksandra Bela patentirao izum kojim je usavršio telefon i omogućio da danas razgovaramo s kraja na kraj sveta, uz jasan zvuk bez šuma. Pupin je izumeo mnogo pronalazaka, od kojih je patentirao 24. Za svoj sveobuhvatan rad dobio je mnoge nagrade i priznanja. Bio je i uspešan pisac i prvi Srbin kome je dodeljena Pulicerova nagrada. 

Mihajlo Petrović

Prvi doktor matematike na Balkanskom poluostrvu, koji je napravio hidrointegrator, preteču današnjih računara, rođen je u porodici beogradskog sveštenika. Na Sorboni je stekao dve diplome, iz matematike i fizike. Vratio se u domovinu i od 1894. pa sve do penzije 1938. predavao matematiku na Beogradskom univerzitetu. Bio je jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine i član akademija nauka u Beogradu, Zagrebu, Pragu, Varšavi i Bukureštu. Najmanje se, međutim, zna, da je bio i daroviti pronalazač. U Francuskoj su mu priznati patenti za daljinar, spravu koja se koristi u vojsci; za poseban sistem zupčanika; za uređaj koji omogućava brodovima da plove i kad im torpedo probije trup; za dubinomer... 

Milutin Milanković

Ovaj srpski inženjer, geofizičar, klimatolog i astronom osnivač je Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažen naučnik. Zahvaljujući njemu, danas znamo da na klimu utiču faktori iz svemira, pre svega Sunce. Po njemu su nazvani po jedan krater na Marsu i na Mesecu, a NASA ga je svrstala među 15 naučnika najzaslužnijih za razvoj nauke o Zemlji. Rođen je u Dalju kod Osijeka. Studirao je na Bečkom tehnološkom institutu, gde je diplomirao građevinu i stekao doktorat. Milanković je, između ostalog, predložio reformu julijanskog kalendara, čime bi on postao precizniji od gregorijanskog, koja je u načelu usvojena 1923. na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, ali još uvek nije primenjena.

PROČITAJTE JOŠ: OTKRIVAMO: ko su budući prestolonaslednici

Najpriznatiji svetski pronalazači 

Tomas Edison

Pronalazač sijalice i fonografa potpisao je za života 1.000 patenata. Međutim, prava istina je da je veliki deo tih pronalazaka zapravo bio delo njegovih saradnika, koje je on potpisao. Edison je možda zaslužan za njihov razvoj, ali svakako ih nije sve sam izmislio. Godine 1882. osnovao je „Dženeral elektrik”.  

Aleksandar Bel

Telefon je nastao kao rezultat njegovih ranih radova s gluvim osobama. Ali za svojih 70 godina života napravio je mnogo više od toga: izumeo je uređaje koji se koriste za lociranje ledenjaka, otkrivanje oštećenja sluha (audiometar) i detekciju metala. Oprobao se i u eugenici, radio na razvoju hidroglisera i ranih modela aviona. 

Džerom Džeri Hal Lemelson

Industrijski roboti, bežični telefon, faks, video-rikorder, kamera,  „Sonijev“ vokmen, razni medicinski instrumenti, metode ranog otkrivanja i lečenja raka, dijamantni premaz na raznim vrstama alata, kao i mnoge komponente koje se koriste u potrošačkoj elektronici, samo su neki njegovi izumi. 

Džordž Vestinghaus

Na osnovu Tesline naizmenične struje ovaj naučnik je stvorio mrežni sistem koji je svet uveo u moderno doba. Nakon energetskih sistema izumeo je vazdušnu kočnicu za vozove. Voleo je da eksperimentiše, pa se zabavljao idejom da izradi perpetuum mobile, što mu naravno nije uspelo. Ukupno je patentirao 361 izum.

Izvor:Lepa i Srećna