Na današnji dan, 16. maja 1898. godine, u selu Divci rođena je Desanka Maksimović, najveća srpska pesnikinja. Njen bogat stvaralački opus obeležio je generacije, ali je njen privatni život, naročito ljubavna priča, ostao tiha pesma koju danas retko ko zna napamet.
Neki su je upoznali dok traži pomilovanje za zgužvane misli, drugi su s njom plakali u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, a mnogi su, baš kao i ona, voleli i želeli oka dva.
Ljubav na prvi pogled
Po završetku studija na Filozofskom fakultetu, Desanka je jednog dana prihvatila poziv da gostuje u ruskom kulturnom klubu. Nije ni slutila da će tada upoznati čoveka koji će joj zauvek promeniti život.
"Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili", ispričala je Desanka u jednom intervjuu.
Njeno srce je znalo, ali dužnost je bila jača
Iako je među njima brzo planula ljubav, Desanka nije odmah pristala na brak. Kao najstarija ćerka u porodici, smatrala je da prvo mora da se pobrine za svoju braću i sestre, da ih "izvede na put". Sergej je razumeo i prihvatio njenu odluku.
"Nisam mogla odmah da se udam, jer još je bilo dece, koji nisu bili izvedeni na put. Sergeju sam objasnila da treba sačekati, jer moje nasleđene dužnosti moram do kraja ispuniti. Bio je plemenit čovek i shvatio me. Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom."
Ruski emigrant koji je izabrao nju, a ne karijeru
Sergej Slastikov Kalužanin bio je ruski emigrant, pesnik i prevodilac. Tokom Prvog svetskog rata zarobili su ga Turci, a posle dugog puta život ga je doveo u Beograd. Tamo je čekao svoju Desanku, sve do 1933. godine, kada su se venčali.
"Zaposlio se u izdavačkoj kući 'Prosveta' kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga. Pisao je i pesme za decu, potpisujući se kao 'Kalužanin'. Bio je rodom iz Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve", govorila je Desanka.
Ponudu da radi u Skopskom teatru je odbio zbog nje. Zbog njihove ljubavi.
Srce iznad statusa
Iako je Desanka poticala iz ugledne porodice, bila je potomkinja srpskog kneza i vojskovođe Jovana Simića Bobovca, titule joj nikada nisu bile važne.
"Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela."
Bez dece, ali puna ljubavi
Desanka i Sergej nisu imali dece, ali ona je u svom stvaralaštvu pronašla duboko ispunjenje, a u odgajanju svoje braće i sestara doživela svojevrsno materinstvo.
"Kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala."
Sergej je preminuo 1976. godine, a Desanka 11. februara 1993. godine. Sahranjeni su jedno pored drugog, kao što su i živeli: tiho, dostojanstveno i neraskidivo povezani.
BONUS VIDEO:
