Viralan letnji trend je opasniji nego što mislite: Mladi se takmiče, a nisu ni svesni da mogu da izazovu rak

Na TikToku, Instagramu i drugim platformama sve su popularniji takozvani "tanfluenceri", koji svojim pratiocima savetuju duže izlaganje suncu, korišćenje solarijuma, nanošenje proizvoda za ubrzano tamnjenje, biranje dana sa visokim UV indeksom za sunčanje, pa čak i izbegavanje kreme sa zaštitnim faktorom.

Upravo su to postupci na koje dermatolozi godinama upozoravaju jer preterano UV zračenje može uzrokovati oštećenja kože, ubrzano starenje i povećati rizik od razvoja raka kože.

Stručnjaci strahuju da bi potraga za savršenim preplanulim tenom mogla imati ozbiljne posledice, jer trend koji na društvenim mrežama izgleda kao bezazleni estetski izazov može dovesti do dugoročnog oštećenja kože. Dok korisnici pokušavaju da dostignu "maksimalnu preplanulost", lekari upozoravaju da bi cena takvog trenda mogla biti mnogo veća nego što očekuju.

Postoje rasporedi sunčanja i aplikacije za praćenje UV indeksa

Na internetu se dele rasporedi sunčanja, aplikacije za praćenje UV indeksa, ulja za ubrzano tamnjenje, ali i fotografije „pre i posle“ kojima korisnici pokazuju postepeno tamniji ten.

Neki idu toliko daleko da namerno izazivaju opekotine od sunca, verujući da će tako kasnije dobiti intenzivniju boju.

"Čak i kada koža dobije samo malo boje, zapravo već dolazi do oštećenja DNK u koži. Svakim novim izlaganjem suncu samo dodatno oštećujete DNK svoje kože", upozorila je dermatološkinja dr Suephy C. Chen.

Ta oštećenja s vremenom mogu da se nakupljaju i povećaju rizik od razvoja raka kože. Ponovljeno izlaganje UV zračenju povezano je sa melanomom, najopasnijim oblikom raka kože, ali i sa bazocelularnim i planocelularnim karcinomom.

Stručnjaci posebno upozoravaju na solarijume jer korišćenje veštačkog UV zračenja u mlađoj dobi može značajno povećati rizik od melanoma kasnije u životu.

Tanmaxxing nije bezazleni beauty trend: Stručnjaci podsećaju šta zapravo znači tamnjenje kože

Dok neki "maxxing" trendovi sa društvenih mreža, poput povećanog unosa vlakana ("fibermaxxing"), uglavnom ne predstavljaju ozbiljan rizik, stručnjaci upozoravaju da je situacija potpuno drugačija kada je reč o tanmaxxingu.

Naime, preplanuli ten nije samo estetski dodatak poput šminke ili modnog detalja. Dermatolozi podsećaju da je tamnjenje kože zapravo odbrambena reakcija organizma na oštećenje izazvano ultraljubičastim (UV) zračenjem.

Kada koža prepozna da je izložena štetnim UV zracima, ćelije u njenom površinskom sloju, poznate kao melanociti, počinju da proizvode više melanina. Upravo taj pigment koži daje tamniju boju, ali istovremeno predstavlja znak da je koža bila izložena stresu i pokušava da se zaštiti.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da „lovljenje“ što tamnije preplanulosti nije samo pitanje izgleda, već i potencijalnog rizika za zdravlje kože. Ono što se na društvenim mrežama često prikazuje kao simbol lepote i zdravog izgleda zapravo može biti znak da je koža već pretrpela određena oštećenja, piše Forbes.

Preplanulost nije zaštita kože: Tamniji ten ne znači da je koža sigurnija

Melanin, pigment koji koži daje tamniju boju, ima važnu ulogu u odbrani od štetnog UV zračenja jer može pomoći u smanjenju daljih oštećenja kože. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ta zaštita nije potpuna.

Koža ne može beskonačno da proizvodi melanin, a broj melanocita, ćelija koje ga stvaraju, ne može da se povećava. To znači da, čak i kada koža potamni, oštećenja DNK izazvana UV zračenjem i dalje mogu da se događaju.

Dermatolozi zato tamnjenje kože upoređuju sa alarmom organizma. Poput situacije kada se policija ili vojska pojave na ulicama, njihovo prisustvo nije znak da je sve u redu, već upozorenje da se nešto događa u pozadini.

Iako mnogi preplanuli ten povezuju sa zdravim izgledom, stručnjaci podsećaju da je tamnjenje zapravo znak da je koža bila izložena stresu i pokušava da se zaštiti od štetnih uticaja.

Stručnjaci upozoravaju da preterano izlaganje UV zračenju može ostaviti trajna oštećenja kože

UV zraci ne deluju na kožu poput modnog detalja koji može da se promeni, već mogu da uzrokuju dugotrajna i nepovratna oštećenja.

S vremenom preterano sunčanje može dovesti do pojave pigmentacijskih mrlja, ubrzanog starenja kože, gubitka elastičnosti i bora.

Najveća zabrinutost stručnjaka ipak je povezana sa povećanim rizikom od raka kože. Dugotrajna izloženost UV zračenju povezuje se sa češćom pojavom bazocelularnog i planocelularnog karcinoma kože, dok intenzivna izlaganja koja dovode do opekotina povećavaju rizik od melanoma, najopasnijeg oblika raka kože.

Osim kože, UV zračenje može štetno da deluje i na usne i oči. Može da podstakne pojavu herpesa, ubrza starenje usana i poveća rizik od oštećenja oka, uključujući razvoj katarakte i drugih promena koje mogu da utiču na vid.

Stručnjaci zato upozoravaju da trend "što tamnije, to bolje" može imati ozbiljne posledice koje nisu vidljive odmah, prenosi .

Melanom i redak, ali agresivan oblik raka kože

Posebnu zabrinutost stručnjaka izaziva melanom, najopasniji oblik raka kože koji se razvija iz melanocita, ćelija odgovornih za proizvodnju melanina.

Iako je ređi od nekih drugih oblika raka kože, može brzo da se širi na druge delove tela, zbog čega je rano otkrivanje ključno. Intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ono koje dovodi do opekotina od sunca, jedan je od poznatih faktora rizika za njegov razvoj.

Uz melanom, UV zračenje povezuje se i sa Merkelovim karcinomom kože, retkim, ali veoma agresivnim oblikom raka. Najčešće se pojavljuje na delovima tela koji su često izloženi suncu, poput lica, vrata, ruku i nogu.

Zbog njegove brzine širenja stručnjaci naglašavaju važnost zaštite od UV zraka i redovnog praćenja promena na koži, piše Skin Cancer Organization.

BONUS VIDEO: