Crna zova pripada najomiljenijim drvenastim divljim biljkama. U maju/junu žbunovi očaravaju mirisnim cvetovima, od kojih se pravi veoma ukusan sirup, kod nas izuzetno omiljeni sok od zove.

Kasnije sazrevaju tamnocrne, opore bobice, od kojih se mogu praviti sok ili kompot koji su dobri za jačanje imuniteta. I zaštitnici prirodne okoline, koji na žbunu pticama ostavljaju deo bobica, prilikom sadnje novih biljaka trebalo bi da izaberu rodne rane sorte poput „Haschberg“. Za hladnija i u jesen vlažnija mesta preporučljive su novije danske sorte poput „Sampo“, koje ranije sazrevaju. 

Ako se uzgaja kao žbun, zova obrazuje do šest metara dugačke grane, koje se pod teretom plodova često saviju do zemlje. Kod komercijalne kultivacije omiljene su stablašice koje štede mesto. Za to se biraju dobro razvijene mlade biljke s ravnomerno raspoređenim bočnim izbojcima. Prilikom sadnje treba ih skratiti na 2-4 pupoljka.

Na ovim vodećim granama buduće drvo obrazuje uvek iznova nove rodne grane. Grane s kojih su ubrani plodovi orezuju se u kasnu zimu. Na kraju se skraćuju jednogodišnji mladi i srednji izdanci za trećinu dužine. Na taj način može se ograničiti raspon krošnje na dobra tri metra. Dobrodošlo sporedno dejstvo: Redovnim podmlađivanjem obrazuju se veće cvetne cvasti sa debelim i sočnim bobicama. 

U galeriji slika ispod teksta pogledajte savete za orezivanje stabla.

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta

Crna zova - i žbun i drvo
1/2
Crna zova - i žbun i drvo
Vidi galeriju
LepaiSrecna Za skromnog čoveka, njegova bašta je i njegova apoteka. Sok od crne zove, zbog svog lekovitog i blagotvornog dejstva, odlična je dopuna kućnoj apoteci, a vi sami je možete gajiti u dvorištu i kao drvo i u obliku žbuna.