Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede - Suzana Jerkić, sušenje plodova lešnika je mera koju bi trebalo obavezno primeniti, zato što se u protivnom može pojaviti buđ, a plodovi mogu propasti. Još tokom berbe, jedan deo plodova opašće, zajedno sa omotačem, koji sadrži znatno više vode, pa ga zato treba ukloniti. Plodovi, koji su obrani zajedno sa omotačem, a ne možemo ih ručno skinuti odmah, najpre treba da se suše od šest do osam dana na suncu uz često mešanje. Nakon takvog sušenja, 80% plodova biće odvojeno od omotača, dok se ostali plodovi još malo moraju dosušiti.

Ukoliko kod nekih plodova omotač ipak ostane, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 centimetara i tu ostanu 10-12 dana. Za to vreme oni se neprekidno mešaju, da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve to treba shvatiti kao problem, pa stoga berbu treba obaviti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA PRAVILNO SUŠITE ŠLJIVE: branje, izbor sorti, skladištenje i pakovanje (SAVETI)

Plodovi lešnika se posle čišćenja suše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8%-10%. Smatra se da je temperatura od 32°C-34°C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati dve do tri godine. Međutim, Suzana Jerkić savetuje da je bolje da se ne čuvaju duže od godinu dana, zato što gube na težini i boji, a ponekad zbog visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač, nakon sušenja, ne može odmah da proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostorijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju. Oni zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da ne bi poprimili neprijatan miris. Stručnjaci preporučuju da se s vremena na vreme, u magacinskom prostoru, pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč, koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izbetoniran i prethodno izolovan od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da budu izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator, koji će odstranjivati višak vlage.

PROČITAJTE JOŠ: JESENJA SETVA SPANAĆA: kada je vreme za setvu i kako se neguje i bere spanać

Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera zavise od veličine prostorije, odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da imaju termostat i služe za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30°C. Termostat se postavlja na visini od jednog metra od poda. Da bi manipulacija i kretanje radnika u magacinu bili lakši, magacinski prostor treba pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a prostor između njih da bude širok metar, kako bi služio za kretanje radnika i izvođenje svih neophodnih poslova.

Tekst: Marinko Tica

Izvor: Agroklub