Period vegetacije crvenog luka Allium cepa traje od 90 do 180 dana, u zavisnosti od sorte i agrotehničkih uslova. Razlikujemo sorte koje su namenjene za potrošnju mladog luka, za svežu upotrebu i za čuvanje. Optimalna temperatura za rast i razvoj crvenog luka je između 12 i 25ºC.

Crveni luk je otporan na niske temperature. Mlade biljke mogu da izdrže kratkotrajne negativne temperature od -1ºC, dok su veće biljke otpornije i mogu da izdrže temperature od -3 do -5ºC. Minimalna temeratura za klijanje i nicanje luka je 2 do 3ºC.

PROČITAJTE JOŠ: Kako da gajite bebi povrće: 4 prve prolećne salate koje možete uzgajati u kući

Sadnja crvenog luka

Zemljište

Sadnja crvenog luka se kod nas obavlja sadnjom arpadžika, a može da se gaji i iz semena i rasada. Ova kultura voli osunčane terene i može da se gaji na parcelama pod delimičnom senkom, ali ne podnosi potpunu senu. Parcele za setvu bi trebalo da su plodne, dobrih vodno - vazdušnih karakteristika, slabo kisele do neutralne ph reakcije zemljišta.

Na isto mesto dolazi tek četvrte godine. Sadi se posle kultura koje su pođubrene stajnjakom i koje ostavljaju nezakorovljene parcele. Dobri predusevi za crveni luk su: kupus, grašak, pasulj, tikvice i druge povrtarske vrste. Šargarepa je posebno dobra kao predusev, ali i kao združeni usev sa crvenim lukom, jer jedno drugo štite od napada štetočina.

Kada početi sa sadnjom?

Sadnja se obavlja tokom februara, marta i početkom aprila. Rana setva pogoduje dobrom rastu biljaka, formiranju glavica i izbegavanju oboljenja i štetočina, koje dovode do umanjenja prinosa i propadanja useva. Glavice mogu biti različite krupnoće: manje od 1cm, od 1 do 2 cm i preko 2cm.

Najbolje je za sadnju upotrebiti one srednje veličine. Sitnije daju manje glavice, a krupne češće formiraju cvet. Da bi se arpadžik dezinfikovao, može da se potopi u rastvor kalijum permanganata ili da se prvo potopi u toplu vodu (ne vruću) i odmah zatim da se potopi u hladnu vodu.

Način sadnje crvenog luka

Da bi se ubrzalo klijanje i nicanje, arpadžik se može umotati u mokru krpu i ostaviti tri dana. Tokom tog perioda se pokreće proces klijanja i takav luk se sadi.

Međuredni razmak se kreće od 15 cm do 25 cm, u zavisnosti od krupnoće glavica sorte koju smo posadili. Razmak u redu je od sedam do osam centimetara. Dubina sadnje se kreće do šest centimetara, a arpadžik bi trebalo da bude prekriven sa dva centimetra rastresite zemlje.

Najbolje je saditi u prethodno pripremljene rupice, koje smo napravili klinastom sadilicom ili kočićem, a ne utiskivanjem u zemljište. Potrebno je posuti ih drvenim pepelom, koji će delovati kao dezinfikciono sredstvo, kao zaštita od štetočina i kao đubrivo.

KOJE SORTE CRVENOG LUKA DA POSADITE? PROČITAJTE NA SLEDEĆOJ STRANI...

PageBreak

Izbor sorte crvenog luka

Izbor sorte zavisi od naših gastronomskih zahteva ili zahteva tržišta, ukoliko crveni luk gajimo za prodaju.

Red Baron

Ova sorta luka privlači pažnju tamno crvenom (ljubičastom) bojom svojih glavica. Odlikuje se karakterističnom, prijatnom aromom i blagim, laganim ukusom. On nije ljut, jer sadrži manje sumpornih jedinjenja. Ukoliko želite luk koji ćete najviše koristiti u svežem stanju, onda je ova sorta odličan izbor.

Sadi se na rastojanje 15 cm x 15 cm ili 10 cm x 15 cm. Period vegetacije traje 90 dana. Na jednom metru kvadratnom može se dobiti prinos od tri kilograma. Tokom rasta ne voli suvišnu vlažnost zemljišta, a tokom sušnog perioda trebalo bi ga zalivati. Nakon berbe glavice treba sušiti u seni.

PROČITAJTE JOŠ: Prolećna sadnja jagoda: evo kako pripremiti zemljište i poboljšati ukus jagode

Sturon

Ova sorta poreklom je iz Holandije. Odlikuje se slatkasto oštrim ukusom i sočnošću. Glavica je izdužena, a boja ljuski je zlatnožuta. Unutrašnji listovi su bijele boje.

Cvet ne formira brzo i otporniji je na biljne bolesti. Najčešće se koristi za kasniju setvu. Dubina sadnje je od tri cm do pet cm. Sadi se na rastojanje 10 cm do 30 cm. Ovo je sorta koja se odlično čuva, ako je dobro uskladištena.

Holadski žuti - Stuttgarter

Ovo je sorta luka koja se najviše gaji na našim terenima. Glavice su pljosnate i čvrste, obavijene ljuskom žuto smeđe boje. Unutrašnji listovi su bele boje. Odlikuje se većim sadržajem sumpora i za njega je karakteristično da je ljući od ranije navedenih sorti. Najčešće se sadi tokom jeseni.

Tekst: Ranka Vojnović

Izvor: Agro klub