Kada je reč o energiji sunca prosečan intenzitet radijacije u Srbiji je: 1.350 kWh/m2/god - Vojvodina, 1.400 kWh/m2/god - centralna Srbija, 1.480 kWh/m2/god - južna Srbija, dok je u isto vreme u, recimo Nemačkoj, prosečan intenzitet radijacije oko 1.000 kWh/m2/god.

Dakle, imamo dovoljno sunčeve energije za pokretanje mnogih procesa u poljoprivredi. Kako "udesiti" da sistem bude isplativ?

U ovom članku ćemo prikazati samo jedan sistem u nadi da će se o ovoj oblasti u budućnosti sve više govoriti.

VIŠE: Napravite sami: bašta sa komposterom u sredini koja se sama zaliva! (KORAK PO KORAK) (FOTO+VIDEO)

"Primena solarne energije u navodnjavanju je u svetu vrlo aktuelna. Pojavljuju se sve bolja nova rešenja koja obaraju cenu samih sistema. Oni se koriste u različitim vidovima biljne proizvodnje na mestima gde nije prisutna električna mreža i gde ne postoji adekvatan način napajanja samog sistema. Sistemi solarnih crpnih stanica mogu da se koriste u izolovanim atarima i smanjuju potrebu za dizel pumpama i gorivom koje ih pokreće, kao i kompletnim održavanjem koje sa sobom nosi takav jedan sistem. Najviše se primenjuje sistem "kap po kap". Prednost sistema je u tome što traje 25 godina, nema održavanja samog sistema i uz to nema emisije CO2", opisao je Vladimir Popović na Zimskom seminaru farmera održanom na Tari.

Isplativost kroz 3 do 4 godine

On tvrdi da ovakav sistem može biti isplativ za 3 do 4 godine. "Sistem se sastoji od solarnih foto namenskih panela, regulatora i drajvera za samu pumpu, pumpe koje mogu da budu površinske i podzemne, i kompletnog sistema do magistralnog cevovoda, zajedno sa daljinskim upravljanjem, merenjima i upravljanjem na samoj lokaciji.

Ideja je da sam korisnik može bez prisustva lokaciji da nadzire i upravlja sistemom i da na taj način oslobodi svoje resurse. Analiza pokazuje da 7,5 kW pika solarnih panela zajedno sa pumpom snage 4 kW mogu u sistemu kap po kap da navodnjavaju čitavih 6 hektara, mada to zavisi od same kulture i da na taj način iskoriste kapacitet jednog prosečnog bunara koji imamo u Vojvodini.

VIŠE: Kako da uzgajate jednomesečne jagode

Ideja je da se sistem koristi po bunaru", kaže Popović i dodaje da do sada solarna energija nije imala adekvatan inženjering i da zbog toga dosadašnji sistemi nisu nalazili primenu u široj praksi. U naredna dva meseca zainteresovani će moći da prisustvuju puštanju u rad dva sistema (jedan sa površinskom, a drugi sa potapajućom pumpom) koji će se koristiti u navodnjavanju mrkve. Jedan će biti u Begeču, a drugi u Gospođincima.

Ovakve investicije zahtevaju podršku banaka u vidu kreditiranja

Za instaliranje ovakvih sisteme važno je da postoje banke koje su spremne da finansijski podrže ceo posao. Kao što je na početku navedeno, ovo je samo jedan od sistema koji se nude na našem tržištu. Savetujemo proizvođačima da se pre investicije dobro raspitaju o aktuelnoj ponudi na tržištu. Naravno, treba proveriti i šta će se sve finansirati kada krajem 2016. godine budu objavljeni prvi pozivi za IPARD programe.

Za kraj da podsetimo da je na izmaku prošle godine Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sproveo Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima. Novac je iskorišćen za nabavku i montažu novih solarnih pumpnih sistema za navodnjavanje (fotonaponski paneli, solarna pumpa za vodu sa kontrolerom, akumulator) i ostale prateće elektro i mašinske opreme. Ukupan iznos za raspodelu novca je bio 9.851.956,25 dinara, a maksimalni iznos koji se dodeljuje po jednom projektu je 800.000,00 dinara.

VIŠE: Julska nega voćnjaka: navodnjavanje i prašenje za bogatiji rod jabuka, krušaka, bresaka i jagoda

Dakle, stvari se polako pomeraju sa mrtve tačke i treba biti istrajan u svojoj nameri upotrebe solarne energije za navodnjavanje.

Autor: Đorđe Simović

Prilagođena sa: Agroklub