Cikorija spada među najomiljenije lisnato povrće. Navodno su Belgijanci otkrili ovu finu povrtarsku vrstu. Nije ni čudo što se stare sorte poput „Brüsseler Witloof “ ili „Di Bruxelles“ i danas smatraju favoritima.

Cikoriju treba posejati u leju već u aprilu, najkasnije sredinom maja, a zemlja treba da je duboko prekopana i rastresita. Kod kasnije setve koren neće postati dovoljno debeo i neće biti u stanju da skladišti dovoljno potrebnih rezervnih materija.

Kao i sve vrste cikorija, salata cikorija prvo formira labave rozete sa skoro nejestivim i neupotrebljivim gorkim listovima. Biljku treba ostaviti što je moguće duže u leji, u regionima s blagom klimom i sa malo zaštite od mraza koren se odseca samo po potrebi. U predelima sa oštrijom klimom cikorija se slaže u rane leje i unosi se u kuću da bi sazrela.

Još jednostavnije je ako biljke ostavite u leji i zaštitite ih od mraza džakovima, a neposredno pre izbijanja novih izdanaka na proleće poklopite ih zvonima za zamračivanje ili crnim kofama za malter.

Postupak uzgajanja cikorije:

Korak 1: Pošto iskopate koren cikorije, potrebno je da odsečete lišće oko 3 cm iznad vrha korena, repu skladištite u hladnu prostoriju gde nema opasnosti od mraza i po potrebi unesite u ku da bi izbili izdanci.

Korak 2: Korenje stavite jedan pored drugog u crnu kantu na kojoj ste prethodno izbušili dno da bi voda mogla lako da otiče. Međuprostor ispunite zrnastim zrelim kompostom ili mešavinom peska i baštenske zemlje, dobro natopite vodom i posude stavite u tamnu prostoriju. Optimalna temperatura: 12-16°C.

Korak 3: Prvi plodovi su zreli posle 3 do 5 nedelja. Samo u velikoj tami oni su nežnožute boje i samo kod male količine svetlosti vrhovi plodova će biti zeleni.

Savet: Preko njih postavite još jednu kofu.

Korak 4: Debeli plodovi prečnika 5-6 cm su čvrsti. Posle berbe korenov rezervoar je iscrpljen i baca se u kompost ili se koristi kao hrana za stoku.