Paleta boja kreće se od bele, preko roze i ljubičaste, do plave. Kod nekih sorti boja varira u zavisnosti od karakteristika tla. Na zemlji s visokim udelom krečnjaka cvet naginje roze boji, a kada je njegova količina manja, biljka cveta svetloplavo. Većina sorti ima proste cvetove (s jednim redom latica), ali postoje i sorte punih cvetova, koje su malo zahtevnije u pogledu nege.

Anemona izgleda kao da je iskočila iz vremena. Ona nije upadljiva lepotica, vec svoju jednostavnu lepotu razvija tek iz neposredne blizine. Zato raste polako i izuzetno poštuje baštovanovu pažnju da je ne dira i ne opterećuje. Anemona je tek u 19. veku kod baštovana izazvala oduševljenje, pa su je negovali s velikom pažnjom. U međuvremenu se ova vrsta sačuvala pre svega kod ljubitelja cveća i kolekcionara, dok je u baštama postala retkost. 

Krajnje je vreme da se ovaj ljupki vesnik proleća ponovo otkrije i vrati na scenu. Anemona ima trorežnjevite listove, koji po obliku podsećaju na ljudsku jetru. U srednjem veku pripisivali su joj lekovita svojstva. Njen jedinstveni životni prostor je zeljasti sloj starih listopadnih šuma i to govori o tome kakvo stanište u bašti prija ovim biljkama. U vreme cvetanja u martu i aprilu anemoni je potrebno sunce, dok joj tokom letnjih meseci više odgovaraju senoviti delovi. Zemljište treba da bude bogato humusom i krečnjakom. Prija im i glinovito zemljište koje ne zadržava vodu. Idealno mesto je ispod listopadnog drveća. S korenom drveta ova perena dobro izlazi na kraj, posebno jer joj tokom leta nije potrebna voda. Odgovarajući patner joj je visibaba. Razmnožavanje anemone nije jednostavno, jer je veoma osetljiva na deljenje busena. Najviše voli da raste sama i da je niko ne dira. Ako joj je sve potaman, vremenom se širi sama i stvara divne tepihe ispod drveća i žbunja.

I u saksiji se oseća dobro, a leti joj prija senovito i hladnije mesto, gde se zemlja neće osušiti. Na sledećoj strani pogledajte koje anemone se mogu gajiti u baštama.

PageBreak

Za baštu se preporučuju sorte koje vode poreklo od evropske anemone (Hepatica nobilis i Hepatica transsilvanica). Azijske i severnoameričke anemone su zahtevnije u pogledu nege i više su za baštovane-kolekcionare. Sorta „Pyrenäenstern JP“ potice iz Španije, zatim „Blaues Wunder JP“ dok „Insularis Rosa“ potiče iz Koreje.

Domaća anemona (Hepatica nobilis) se veoma retko može sresti, ali uz malo sreće možete je pronaći u šetnji po šumi u okolini. Raste na humusnom staništu bogatom krečnjakom. Voli stare i mirne bukove i hrastove šume. Anemone u šumama počinju da cvetaju u martu i tako koriste nekoliko sunčanih nedelja između kraja zime i početka proleća, pre nego što drveće olista. Njihovo seme raznose mravi.

Rod anemona širom sveta obuhvata mnoštvo vrsta, a deo njih kakrakterišu sorte veoma interesantnog oblika cveta. Ukrštanjem i kultivisanjem nastalo je više od 1.000 sorti. Kolekcionari plaćaju i po nekoliko stotina evra za retke primerke ove vrste. Neke od neobičnih cvetova imaju sorte poput „Heiwa“, „Millstream Merlin“, „Asahizuru“ i  „Asahi“.

Od 1980. u Nemačkoj se svake godine bira „Cvet godine“. Ove godine titula pripada anemoni. Akciju je započela još botaničarka Loki Šmit, supruga bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Šmita. Fondacija gospođe Šmit nastavila je da radi i posle njene smrti, i njeni aktivisti se i dalje bore protiv istrebljenja ugroženih biljaka.

Pogledajte razne varijetete anemona u našoj FOTO GALERIJI.

Izvor: Lisa / Moja lepa bašta

Omiljena biljka baštovana 19. veka: nežna lepotica anemona
1/1
Vidi galeriju
LepaiSrecna Kolekcionari plaćaju i po nekoliko stotina evra za retke primerke ove vrste, a danas u carstvu anemone postoji više od hiljadu sorti. Za vašu baštu preporučujemo one koje vode poreklo od evropske anemone.