- Lovorvišnja je zimzeleni grm za gustu živu ogradu: brzo raste, dobro podnosi orezivanje i ostaje zelena tokom cele godine.
- Može da poraste oko 50 centimetara godišnje, pa brzo pravi prirodnu barijeru od pogleda i vetra.
Ako želite gustu i zelenu živu ogradukoja će vas zaštititi od pogleda komšija, a pritom ne zahteva mnogo vremena za održavanje, lovorvišnja je biljka koju vredi razmotriti. Brzo raste, dobro podnosi orezivanje i, za razliku od mnogih listopadnih vrsta, zadržava listove i tokom zime.
Lovorvišnja se najčešće sadi kao živa ograda jer za relativno kratko vreme može da formira gust zeleni zid. Njeni veliki, sjajni listovi ostaju na granama tokom cele godine, pa dvorište izgleda zeleno i van sezone.
Lovorvišnja brzo raste i lako se oblikuje
Jedna od najvećih prednosti lovorvišnje jeste brz rast. Može da poraste i do oko 50 centimetara godišnje, a redovno orezivanje, odgovarajuća prihrana i zalivanje mogu dodatno podstaći njen razvoj. Zbog toga je pogodna za one koji žele da što pre naprave prirodnu barijeru prema ulici, prolaznicima ili susedima.
U proleće se na granama pojavljuju svetli, mirisni cvetovi u grozdastim cvastima, a kasnije se formiraju tamne bobice koje privlače ptice.
Ipak, postoji važna stvar na koju treba obratiti pažnju. Lovorvišnja sadrži toksične materije u svim delovima biljke, pa je potreban oprez ako u domaćinstvu imate malu decu ili kućne ljubimce.
U galeriji ispod pogledajte slike kako izgleda lovorvišnja živa ograda!
Koju lovorvišnju izabrati za živu ogradu?
Postoji više sorti, a izbor zavisi od prostora i uslova u dvorištu. Herbergii ima uspravan, stubast oblik i pogodna je za manje prostore. Caucasica brzo formira visoku ogradu i dobro podnosi niske temperature. Etna je poznata po otpornosti i gustim mladim izbojcima, dok se Reynvaanii dobro snalazi i na mestima sa manje svetlosti.
Otto Luyken ostaje niža i kompaktna, pa može da se koristi za niže ograde i obrube. Novita ima čvrste izdanke i pogodna je za otvorenije položaje izložene vetru.
Kada je najbolje posaditi lovorvišnju?
Jesen je prema navedenim smernicama veoma dobar period za sadnju, posebno od septembra do kraja oktobra. Tlo je tada još toplo i dovoljno vlažno, pa biljka može da razvije koren pre zime. Važno je samo da se sadnja završi pre dugotrajnih mrazeva.
Lovorvišnja može da se sadi i u proleće, od marta do maja, nakon što prođu mrazevi. U tom slučaju potrebno je više pažnje posvetiti zalivanju, naročito kada nastupe topliji i suvlji dani.
Biljke koje su već u saksijama mogu se saditi tokom većeg dela vegetacione sezone, od proleća do jeseni, ali je bolje izbegavati velike letnje vrućine i sadnju u zamrznuto zemljište.
Kako pravilno posaditi lovorvišnju?
Pre sadnje zemljište treba dobro prekopati i obogatiti kompostom ili dobro pregorelim stajnjakom. Ako želite gustu živu ogradu, manje sadnice obično se sade na razmak od oko 60 do 70 centimetara, dok se kod većih sadnica razmak može povećati na 80 do 100 centimetara. Na taj način biljke imaju dovoljno prostora da razviju koren i krošnju, a kako budu rasle, formiraće sve gušću zelenu barijeru.
Gde najbolje uspeva lovorvišnja?
Lovorvišnji najviše odgovara polusenka ili senka, posebno na mestima zaštićenim od jakog vetra. Može da raste i na suncu, ali tada zahteva redovno zalivanje i zemljište koje se ne isušuje.
Najbolje joj odgovara plodno, humusno i propusno zemljište koje je umereno vlažno. Optimalna pH vrednost je između 6 i 7, dok joj teška, stalno mokra i slabo drenirana zemljišta ne prijaju.
U galeriji ispod pogledajte i kako izgleda živa ograda od sibirskog bresta!
Prihrana, zalivanje i orezivanje
U proleće se mogu koristiti višekomponentna đubriva sa većim udelom azota ili kompost, kako bi se podstakao rast i formiranje bujnog lišća. Početkom jeseni preporučuju se đubriva bez azota, sa više kalijuma i fosfora, kako bi se mladice bolje pripremile za zimu.
Zemlja treba da bude blago vlažna, ali nikako natopljena. Mlade biljke nakon sadnje posebno traže redovno zalivanje, kao i lovor višnja tokom velikih letnjih vrućina.
Dobra vest je i da ovaj grm veoma dobro podnosi orezivanje. Glavno orezivanje obavlja se u rano proleće, nakon što prođe opasnost od jakih mrazeva, dok se početkom leta može uraditi dodatno oblikovanje. Sa orezivanjem ne treba kasniti do kraja leta, jer mladice treba da imaju dovoljno vremena da odrvene pre zime.
BONUS VIDEO:
