Drveće daje visinu, strukturu i dubinu svakom vrtu. Osim estetske vrednosti, ono igra ključnu ulogu u ekosistemu: hladi vazduh, hrani ptice i pčele i vezuje ugljen-dioksid. Međutim, ne odgovara svako drvo svakom dvorištu, kaže Edvard Bouring, profesionalni baštovan.
On je, tokom karijere, zaključio da neka stabla, iako korisna, prave više štete nego koristi.
"Ovo je lista drveća koja više nikada ne bih posadio", kaže Edvard, dajući i predloge boljih alternativa.
1. Kiseli ruj (Rhus typhina)
Na prvi pogled, ovo drvo deluje idealno: prelepo lišće, jesenje boje, lako se razmnožava. Ali to je i problem. Njegovi koreni stalno izbacuju izdanke koji stvaraju guste žbunove. Ako nemate vremena i volje da ga stalno obuzdavate, zaobiđite ga.
Bolje rešenje: Američka borovnica (Amelanchier) – prolećni cvetovi, jesenje boje, a uz to plodovi koje obožavaju ptice.
2. Lovor-višnja (Prunus laurocerasus)
Ova zimzelena biljka brzo raste i pruža gustu zaštitu od pogleda, ali... Pravi problem je toksičnost – i za ljude i za životinje. Takođe, može da uguši druge biljke, i teško se oblikuje bez ručnog šišanja.
Bolje rešenje: Američka božikovina (Ilex opaca) – sporije raste, ali je otpornija i elegantnija.
3. Orah (Juglans nigra)
Impresivan, moćan, drvo koje daje kvalitetno drvo i orahe. Ali ispušta juglon – hemikaliju koja ubija mnoge biljke oko njega. Ispod njega ne samo da ne rastu paradajz ili krastavac, ni najobičnije cveće ne uspeva pod njegovom krošnjom.
Bolje rešenje: Ukrasna trešnja (npr. Prunus 'Mount Fuji') – cveta u proleće, menja boju lišća u jesen i ne stvara probleme.
4. Žalosna vrba (Salix babylonica)
Romantično i slikovito drvo, ali za male vrtove - noćna mora. Korenje traži vodu i lako ulazi u kanalizaciju, cevovode i temelje. Brzo raste, a grančice stalno opadaju i prave nered.
Bolje rešenje: Američki crveni bagrem (Cercis canadensis – nežni ružičasti cvetovi u rano proleće i kompaktan oblik.
5. Engleski hrast (Quercus robur)
Kralj šuma, ali ne i malih dvorišta. Naraste i do 40 metara, sa korenom koji može da ošteti staze i temelje. Uz sve to, u jesen s njega padne ogromna količina lišća, žireva i grana.
Bolje rešenje: kineski drenak (Cornus kousa) – cveta u proleće, ima zanimljive plodove, a raste do 10 metara.
Sadnja drveta je odluka za decenije, možda i generacije. Neka bude promišljena. Umesto da se vodite brzim rastom ili izgledom, pitajte se: da li je ovo drvo pogodno za moj prostor? Ako niste sigurni, birajte proverene, spororastuće vrste sa neinvazivnim korenom. Pročitajte i kako da izaberete najlepše drvo za svoje dvorište, a u galeriji pogledajte jednu prelepu baštu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj