Moda kratkog daha ne igra pri uredjenju bašte glavnu ulogu, jer novih trendova uvek ima. Poželjne su lepe bašte, ali one što se lako održavaju! Ovde se odlično uklapa divlje žbunje. Jer, ono se održava bez mnogo zalivanja, deljenja i presadjivanja za razliku od drugih vrsta žbunja. Preduslov je odgovarajuće stanište, koje najviše pogoduje tim vrstama. Na njemu divlje sorte najviše uspevaju i prija im mnoštvo insekata, koji sa biljkama uživaju u bašti.

Izuzetno atraktivna je ponuda divljeg žbunja. Taliktrum (Thalictrum) nije jedini žbun, visine 1,50 m, koji očarava svojim ružičastim cvetovima. Ispred žbunja koje slobodno raste, ili na ivici jezerceta, kočoperi se divlje žbunje kao što su potočnjak (Lythrum salicaria) i mlečika (Euphorbia palustris). Do dva metra visoka kozja brada (Aruncus dioicus) ukrašena je u junu cvetovima nalik na vlati i razvija se ispred žive ograde od ruža isto kao i na svom prirodnom staništu. Crveni digitalis (Digitalis purpurea) i plavi jedić (Aconitum napellus) izuzetni su pratioci šumskih biljaka.

Različite potrebe za odredjenim zemljištem nisu neobične čak ni za vrste koje su u bliskom srodstvu, kao što pokazuje primer zvočnića: zvončić sa listovima nalik na breskvu (Campanula persicifolia) voli sunčane leje, ali uspeva samo na glinovitom, po mogućnosti stalno vlažnom zemljištu.

Karpatskom zvončiću (Campanula carpatica) uopšte ne smeta suša; on raste i u kamenim baštama, ali zato ne podnosi vlažnost. Šumski zvončić (Campanula latifolia) može se naći u planinskim klisurama, često odmah u blizini izvora ili nekog planinskog potoka.  Tamo nisu ni zemljište ni klima toliko vlažni, a njemu prijaju upravo senovita staništa.

PageBreak

Cvetne livade su omiljeno mesto za divlje žbunje u baštama. Nažalost, biljke sa cvetovima često bivaju potisnute od trava koje im prave konkurenciju, i to pre nego što se duboko i čvrsto ukorene. To se može desiti čak i kad se mešavina rasada brižljivo odabere s obzirom na odredjene zahteve staništa. Zato se preporučuje da se pri presadjivanju u proleće ili kasno leto upotrebljava rasad divljeg cveća sa malo crvenog vijuka (Festuca rubra).

Sve preostale trave se sade tek onda kada je cveće na livadama vidno i osetno napredovalo.  Kod izbora divljeg žbunja, za vašu baštu, nije potrebno da se ograničavate samo na domaće biljke. I divlje žbunje iz Severne Amerike i Sredozemlja može se naći na evropskom tržištu. U najlepše biljke iz oblasti Sredozemnog  mora spada mamuzica (Centranthus ruber). U klimatskim blagim krajevima ona osvaja suve zidove vinograda i oseća se prijatno i na nagibima, kao i u sunčanim pročeljima bašte.

Ako se žbunje oreže u julu, odmah posle glavnog cvetanja, od avgusta do septembra cveta još jednom. Pri tome je tako neumorno kao i krajcarica (Lysimachia punctata).  Ove vrste su vrlo srodne. i ne povlače se pred drugim vrstama i trude se da osvoje svoje mesto u leji.