Po botaničkoj klasifikaciji muškatle – pelargonije pripadaju familiji Geraniaceae. Danas je poznato preko 280 vrsta pelargonija. Sve kulturne vrste pripadaju rodu Pelargonium, a iz divlje flore rodu Geraniaceae. Ime su dobile od grčke reči pelargos, što znači roda, jer plod ove biljke jako podseća na rodin kljun. Pradomovina ove cvetnice je južna Afrika, blizina područja Rta dobre nade, ali pronalazimo ih i u Australiji i Novom Zelandu.

Sve pelargonije možemo podeliti u nekoliko osnovnih grupa: zonalne-obične muškatle,  viseće-muškatle, engleske, mirisne,  egzotične tj. muškatle koje uzgajamo zbog dekorativnog lišća.

Svaka od ovih grupa ima svoje draži i koristi se za različite aranžmane. Kod nas su ipak najzastupljenije viseae i obične muškatle. Razmnožava se generativno (semenom) ili vegetativno (reznicama).

Uvodjenjem proizvodnje muškatle iz semena na činjen je veliki korak prema industrijskoj proizvodnji ove biljke. Ipak, u mnogim zemljama, na primer u centralnoj Evropi i području Alpa, podvrste nastale sečenjem (rezanjem) matičnih biljaka takodje su veoma važne.

Većina vegetativno proizvedenih podvrsta imaju dupli cvet, što znači da ti cvetovi nisu plodni i ne proizvode seme. SiG Flovers uvodjenjem serije Ringo 2000, a kasnije i Pulsar otpočeo je svoju revoluciju u proizvodnji Pelargoniuma – ili geranijuma, muškatle kako se u mnogim zemljama zove. Serija Florever označava uspeh, nov korak S&G istraživača. Uspeli su da iskombinuju prednost uzgajanja pelargonije iz semena (niski troškovi uzgajanja) i pelargonije iz reznica (bez semena). Prednosti za korisnika ovakvih muškatli su ogromne.

Biljka ne proizvodi seme i mahune – zato cvetovi duže traju i latice ne opadaju! Za uredjivanje bašta Florever je ekonomski privlačna pelargonija, jer je skromna u zahtevima održavanja. Uzgajivači je vole, jer se lako uzgaja i zadržava kvalitet tokom dužeg transporta. Florever ima sledeau koncepciju: muškatla neae proizvoditi polen. Ovo je postignuto “citoplazmatičnim muškim sterilitetom “ (CMS). Pažljivijim posmatranjem cveta postaje jasno da nedostaje tučak, i da biljka očito ne može da se opraši sama. Muški cvet je sterilan, ali nije ženski! Stoga, kada su drugi pelargonijumi u blizini, postoje male šanse da će biti oprašeni od strane insekata.

Eva Sabo, dipl. ing. agronomije
“Pomex” d.o.o. Titel