Božur je biljka krupnog cveta, s laticama koje mogu da budu bele, roze, žute, crvene i ljubičaste boje, dok je plod u obliku meška s krupnim semenkama.
U zavisnosti od vrste, cveta od sredine maja do polovine juna, a uspeva na plodnom zemljištu slabo kisele reakcije i umerene vlage, i otporan je na niske temperature.
Veruje se da božur donosi sreću ženama, ali i blagostanje u celu porodicu, a ova biljka je već vekovima deo istočne tradicionalne medicine gde se smatra da tera negativnu energiju i zle duhove.
Najpovoljnije vreme za sadnju božura u vrtu je ili rano proleće ili od sredine septembra do oktobra, dok se u saksiji može saditi tokom cele godine. Drvenasti božur se polaže u jame duboke oko 50 cm, široke do 70 cm, na čije dno se stavlja drenažni sloj debljine 20 cm, a zatim se nabacuje kvalitetan humus, na koji se sipa đubrivo, pa se ponovo stavlja zemlja.
Božur može da se razmnoži iz semena koje sporo klija, pa je potrebno dve do tri godine da se dobije biljka koja će procvetati tek pet godina nakon setve. Zato se ovaj metod retko primenjuje. Zeljasti božur razmnožava se deobom bokora, svake četvrte godine, početkom proleća ili u ranu jesen, nakon što listovi uvenu.
Prvo treba pažljivo skinuti zemlju, pa isprati bokor i podeliti ga oštrim nožem, vodeći računa o tome da svaki deo ima po tri vršna pupoljka. Podeljeno korenje sadi se na rastojanju od najmanje metar. Drvenasti božuri razmnožavaju se reznicama (kad biljka precveta) ili kalemljenjem (u avgustu).
Ono što je takođe važno naglasiti jeste da božur ne zahteva nikakvu posebnu negu, a ako se posadi na prikladno mesto svake godine će imati sve krupniji i bujniji cvat.
Postoji nekoliko različitih vrsta božura, a zeljasti božur je jedan od poznatijih. Osim toga, tu su i žbunasti drvenasti božuri, koji dostižu visinu i do metar i po, a s dolaskom hladnijih dana suši im se lišće. Na tržištu se svake godine takođe pojavi i na desetine novih hibrida.
Izvor: Lepa&Srećna