Božur spada u cvetnice koje su najzahvalnije za negovanje. Raskošni cvetovi u beloj, ružičastoj, crvenoj, ljubičastoj ili žutoj boji najlepši su majski ukras u vrtu. Vodi poreklo iz Kine, gde se uzgaja preko 1.300 godina.

U početku je ukrašavao vrtove bogataša i carske vrtove, pa je i nazvan "carskim cvetom". Cvetovi drvenastog božura u Evropu su preneti pre oko dvesta godina, ali tek u novije vreme ova zahvalna i izdržljiva biljka počela je masovnije da se gaji i u našim vrtovima.

Grmoliki božur je cvetni grm koji dostiže visinu od jednog do dva metra. Tokom maja obrazuje krupne cvetove bele, žute, roze, crvene ili ljubičaste boje. Žbunasti božur može da izraste do jednog metra. U rano proleće pojavljuju se tamnocrveni izbojci, a listovi ostaju zeleni i posle cvetanja, sve do jeseni.

U zavisnosti od sorte cveta od sredine maja do sredine juna. Drvenasti božur raste kao grm koji krase egzotični cvetovi u obliku kugle, pehara ili činije, a mogu dostići veličinu i do 25 cm. Cvetovi drvenastog božura mogu biti jednostavni, dupli ili poludupli i podsećaju na cvet anemone.

PROČITAJTE JOŠ: Kako razmnožiti božur

Stanište

Božur dobro uspeva na osunčanim ili polusenovitim mestima, zaštićenim od vetra. Najviše mu odgovara plodno, peskovito-ilovasto i umereno vlažno, duboko zemljište. Ne podnosi vlagu niti kiseli tresetni supstrat. Treba izbegavati položaje koji su izloženi jutarnjem i podnevnom suncu koje može da prouzrokuje opekotine na listovima. Drvenaste božure potrebno je zakloniti od hladnih vetrova koji isušuju zemljište.

Drvenasti božuri se najčešće sade u polusenci kako bi se produžilo vreme cvetanja. Za velike cvetne grmove potrebno je osigurati potporu da ne bi došlo do poleganja cvetova posle jačih pljuskova.

Sadnja 

Božur pripada trajnicama, što znači da na jednom mestu ostaje od 10 do 15 godina. Zato zemlju na kojoj će biti posađen trebalo bi dobro da pripremite, a to znači duboko kopanje i usitnjavanje zemlje. Božur se sadi u jame koje su duboke od 50 do 60 cm i široke od 60 do 70 cm. Kod žbunastih božura koren se prekriva sa od 3 do 5 cm zemlje. Grmoliki božur se sadi tako da mesto kalemljenja bude od 10 do 15 cm ispod površine zemlje.

Najpovoljnije vreme za sadnju je od sredine septembra do oktobra. Sadnice u saksijama mogu se saditi tokom cele godine. Na dnu sadne jame treba staviti drenažni sloj, debljine 20 cm, a zatim sloj kvalitetne humusne zemlje i osmokotno đubrivo, pa ponovo sloj kvalitetne zemlje. Vodite računa da koren ne dođe u dodir sa đubrivom. Za drvenaste božure je karakteristično da od sadnje do cvetanja prođe nekoliko godina.

PROČITAJTE JOŠ: Retka biljka zlata vredna: da li i vi gajite drvenasti božur u bašti

Nega

Tokom vegetacionog perioda božur se umereno zaliva. Vlaga je za biljku najvažnija u vreme rasta do cvetanja i tokom jula. Od treće godine božur prihranjujte u proleće sa 50 g mineralanog đubriva po svakom bokoru, a u letnjim mesecima posle cvetanja organskim đubrivom koje sadrži veće količine azota (kompost ili stajnjak).

Orezivanje

Mlade božure treba blago orezati da bi dobili lepu i pravilnu formu. Drvenastim božurima orezuju se samo one grane koje grm čine pregustim ili nepravilnim. Orezivanje se obavlja kasno zimi i u rano proleće, dok je biljka još u stanju mirovanja, krajem leta ili u ranu jesen kako bi se izbeglo curenje sokova biljke.

Razmnožavanje - Grm božura deli se u jesen na kraju vegetacije (nakon što listovi uvenu) ili u rano proleće. Svaki odvojeni deo mora da ima tri vegetativna vrha. Tokom zime božur se razmnožava korenovim reznicama. Drvenaste božure možete razmnožiti poluzrelim reznicama u letnjim mesecima ili položenicama tokom zime.

Tekst: Ivana Čolović, dipl. inž.

Izvor: Novosti