Miholjsko leto je u nekim baštama očaravajuće. Ali baštovani, ma koliko lepote izviralo, ne bi trebalo da budu sentimentalni. Rezidbe su lekovite, da bi iduće sezone uživali u biljkama u dvorištu. Neke vrste traže radikalno orezivanje, a neke samo delimično. Hortenzije, na primer, ne vole makaze, jer one baš takve neorezane, štite same sebe od mrazeva. Neke vrste traže i dodatnu zaštitu kako bi lakše podnele velike snegove.
Penjačice poput bršljana, troprsne i petoprsne divlje lozice, puzajuće hortenzije, najčešći su ukrasi zidova ili ograda u dvorištima. Neke od ovih vrsta su najlepše u jesen kada im se boja lišća menja, pa iz zelene prelaze u vatreno crvene i bakarne. Uživajte u koloritu dok god možete, ali kada lišće opadne, morate uzeti makaze u ruke. Kada opadnu listovi i ostanu gole grane, koje težinom odvajaju biljku od podloge, treba ih kratiti.
Takođe, sve što prelazi preko zidova i ograda treba skratiti. Povijuše poput orlovih noktiju, plave kiše ili visterije traže dva orezivanja godišnje- jedno letnje i jedno zimsko. Za zimsko je idealno vreme baš sada, krajem oktobra kada listovi budu opali.
Listopadno ukrasno drveće orezuje se u fazi mirovanja pred kraj jeseni ili zimi. Ovo drveće jedino ne treba orezivati na kraju zime ili u rano proleće, jer tada stabla prilikom rezanja "plaču". Ali, javori, breze, divlji orasi, kesteni, trešnje ispuštaju sokove, odnosno "plaču" čak i kada se orezuju na kraju perioda mirovanja. Njih treba orezivati od sredine do kraja leta.
Zimzeleno ukrasno drveće ne traži posebno orezivanje, osim što pred kraj leta treba ukloniti odumrle ili bolesne grane. Ako to niste već uradili, možete iskoristiti i Miholjsko leto za uklanjanje.
Za rezidbu živih ograda najbolja je faza mirovanja. Dakle, u jesen, i za to je najbolji oktobar dok još nisu počeli mrazevi. Ovo pravilo pogotovo važi za listopadne žive ograde. Višegodišnje, ostarele žive ograde, a naročito one koje imaju "rupe", vape za radikalnom rezidbom. Tako ćete je podmladiti za sledeću sezonu. Seku se drvenasti delovi, sve do najdebljeg debla, na visinu oko pola metra. Radikalna rezidba je najbolja pred zimu, ali temperatura ne sme biti niža od minus pet stepeni.
Tuje prosto mame baštovane da je seckaju, a ona je zahvalna za orezivanje. Smaragd tuja je prva na listi, jer od nje možete praviti oblike kakve god želite. Za orezivanje su najpodesnije veoma oštre makaze ili trimer kojim orezujete živu ogradu, a vreme orezivanja zavisi od toga šta želite sa tujama. Ako orezujete zelenu masu do 20 centimetara, možete u bilo koje doba godine. Ukoliko želite, ili je potrebno da je radikalno sečete, onda to učinite u rano proleće ili upravo sada - u jesen.
I još jedna preventivna mera za tuje pred zimu. Vežite je u snop običnim kanapom, kako je sneg ne bi polomio. Nikako ne treba tuje uvijati u najlonske džakove ili providne folije. Ugušiće se.
Šimšir se orezuje nekoliko puta godišnje. Idealno vreme je april-maj, kada počne vegetacija. Ova biljka dobro podnosi orezivanje, ali nemojte preterivati. Orezivanje je dozvoljeno i u jesen, ali morate da budete oprezni i da za to izaberete pogodan dan. Šimšir ne voli previše sunca kada ga oreuzujete, pa je za ovaj posao idealan oblačan dan.
PROČITAJTE JOŠ: Koje ukrasne žbunove treba orezivati i kako
Magnolija se ne sme orezivati u jesen ili u zimu. Njihovo vreme za orezivanje je odmah nakon prvog cvetanja u proleće. Važno je pravilo da nikada ne treba uklanjati više od jedne trećine mase, jer je to veliki stres za biljku. Najbolje je redovno i postepeno uklanjanje izdanaka tokom nekoliko godina. Ovo pravilo ne važi ako primetite oštećene, bolesne i suve grane. One se seku u bilo koje doba godine.
Jesenja rezidba ruža obavlja se u novembru. Ovom rezidbom se samo delimično uklanjaju grane. Potrebno je odrezati velike, povijene ili oštećene grane, kako ih sneg ne bi polomio. Kod ruža u jesen se orezuje šest do sedam pupova i to se radi iz predostrožnosti. Ako smrznu, stradaće samo okca na vrhu. Orezivanje novoposađene ruže radi se u proleće.
Hortenzije ne treba orezivati u jesen. One dobro podnose zimu, a svojom zelenom masom se same štite, jer lišćem pokrivaju unutrašnjost grma. Neorezane grane se tokom jeseni skupe i vežu, i ovako pripremljen grm spreman je za zimu i niske temperature.
Tekst: Magdalena Nenković
Izvor: Agroklub
