Kikiriki je jednogodišnja biljka zanimljiva po tome što poput krompira, plodove razvija pod zemljom. Naraste od 30 do 50 cm.

PROČITAJTE JOŠ: Kako se gaji orah i kada je najbolje vreme za sadnju: saveti za izbor zemljišta i đubriva

Iako bi ga mnogi svrstali u orašaste plodove, botanički, kikiriki pripada porodici mahunarki zajedno s graškom, sočivom, pasuljem i drugim. Još jedna zanimljivost je i ta da se cvetovi biljke razvijaju iznad zemlje, a zatim se zbog svoje težine savijaju prema zemlji i ulaze u nju gde se razvijaju i sazrevaju mahune kikirikija. Svetlosmeđa ljuska s uspravnim linijama sadrži dva ili tri zrna kikirikija. Svako otalasno zrno sastoji se od dve polovine koje su prekrivene crveno-smeđom tankom kožicom. S obzirom na količinu belančevina i masti, kikiriki se prerađuje i u maslac, ulje, brašno i pahuljice.

Agroekološki uslovi za gajenje kikirikija

Temperatura, svetlost i voda

Kikirikiju odgovaraju topla, sunčana podneblja s umerenom količinom padavina. Za klijanje je potrebna temperatura od 21 °C. Da bi kikiriki dobro uspevao, potrebno mu je obilje svetlosti i toplote. Ako mu se osim toga osigura dovoljno visoka vlažnost vazduha, izrasće u vrlo lepu, bujnu biljku. Takve idealne uslove za rast osigurava gajenje u klijalištu, ali će uspešno rasti i na nekom zaštićenom mestu na otvorenome. Oplođeni cvetovi savijaju cvetne drške prema zemljištu i uvlače se u zemlju gde se iz njih razvijaju plodovi.

Zemljište

Kikiriki traži rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ova biljka ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu odgovaraju ona dobro propustljiva s normalnim sadržajem kreča. Voli sunčane i tople položaje.

Agrotehnika za gajenje kikirikija

Najbolje predkulture su mu okopavine (povrće, šećerna repa, kukuruz). Zemljište za setvu priprema se u jesen, tako što se ore na dubini 30 - 35 cm i izdrlja (na manjoj površini). U proleće se zemljište isitni i poravna kultiviranjem. Seje se krajem aprila ili početkom maja, kada se zemljište zagreje iznad 12 °C. Seje se širokoredno, na međurednom razmaku 70 - 80 cm, a u redu na razmaku oko 10 cm ili po četiri semena u kućice na razmaku od 30 cm. Dubine setve je od 6 - 8 cm. Za setvu je potrebno 60 - 70 kg/ha čistog semena.

Nega useva

Nega kikirikija obuhvata kultiviranje, ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Kultivira se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju, a drugi i treći put u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme drugog i trećeg kultiviranja kikiriki se ogrće rastresitom zemljom u kojoj će se na dugim rastućim tučkovima žutih cvetova formirati valjkaste izrasline 'ginofori', iz kojih nastaju plodovi (mahune). Kikiriki se prihranjuje fosfornim i kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Usev se navodnjava tokom jula i avgusta.

Sadnja kikirikija

Velike semenke kikirikija pojedinačno se sade u tresetne lončiće ispunjene peskovitim supstratom i pokrivaju slojem zemlje debljine prsta. Najlakše će proklijati u grijanom klijalištu. Mladim biljčicama održavati umjerenu vlažnost, a veće biljke zalivati tek kada se zemlja dobro osuši. Između dva zalivanja poprssprati biljku mlakom vodom. Prihranjuju se samo starije biljke, nakon što su se dobro zakorenile. Budući da je kikiriki jednogodišnja biljka u pravilu ga se ne treba presađivati. Samo mlade biljčice presaditi jednom u veće cvetne lonce.

Inače, kikiriki se razvija na neboičan način - kad cvetovi dobiju punu težinu, savijaju se prema zemlji i postepeno ukopavaju pa se razvija plod. Zato i ima svoju poznatu izboranu ljusku, mahuna kikirika ne liči ni na jednu drugu. 

Berba kikirikija

Od setve do ubiranja plodova može proći 4 do 5 meseci, zavisno od sorte kikirikija i vremenskih prilika. Kod berbe se mora iskopati čitava biljka. Potrebno je okrenuti je naglačke i ostaviti da se prosuši kako uskladišteni plodovi kasnije ne bi trunuli. Danas mnogi uzgajivači koriste savremene poljoprivredne mašine koje ne samo da iskopaju biljku nego odmah i otresu s nje zemlju kao i je okrenu naglavačke. Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici ili oko 3 000 kg/ha. Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost kikirikija, tj. vreme vađenja, poznaje se po lišću koje dobije žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra.

PROČITAJTE JOŠ: Lekovita indijanska biljka uspešno se gaji u Srbiji: kako da posadite i negujete ehinaceu u svom dvorištu (SAVETI + FOTO)

Kako se gaji kikiriki: evo zašto mahune kikirikija imaju izboranu koru
LepaiSrecna 

Skladištenje kikirikija

Kikiriki se može kupiti u rinfuzi ili se pakuje u plastičnoj prozirnoj ambalaži, u ljusci ili oljušten, gramature od 200 - 250 g. Ako ga kupujete u rinfuzi, svakako obratite pažnju da je kikiriki pokriven zaštitnom folijom ili u odgovarajućim posudama s poklopcem i da dugo ne stoji. Uopšteno, bez obzira na način prodaje, proverite da na ljuskama nema znakova vlage ili oštećenja od insekata. Ako je moguće, kikiriki pomirišite kako biste se uverili da nije užegao ili ustajao.

Neoljušteni kikiriki čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu. Njegovu trajnost možete povećati na devet meseci ukoliko ga čuvate u frižideru. Očišćena zrna kikirikija držite u dobro zatvorenoj posudi u frižideru ili zamrzivaču jer izlaganje toploti, vlazi ili osvetljenu može dovesti do užeglosti zrna. Čuvajte ih u frižideru oko tri meseca, a u zamrzivaču do šest meseci. Pre spremanja nemojte ih usitniti, već to učinite neposredno pre konzumacije ili upotrebe u pripremi jela.

Izvor: Agroklub