Tokom oktobra završava se godišnji ciklus proizvodnje hrizantema, ali je moguća pojava nekih neželjenih ili štetnih organizama koji mogu umanjiti prodajnu vrednost ili čak značajno oštetiti ovo cveće.

PROČITAJTE JOŠ: KAKO DA PRIPREMITE ZEMLJIŠTE U BAŠTI ZA ZIMU: osnovni saveti za obradu zemljišta u jesen

Meteorološki uslovi, mere zaštite i uslovi proizvodnje imaju presudan značaj na konačno zdravstveno stanje hrizantema.

U uslovima natprosečog toplog i suvog razdoblja mogu da se pojave: štetna gusenica sovica (Noctuidae), obični crveni pauk (Tetranychus urticae) i kalifornijski trips.

Tokom vrlo vlažnih meteoroloških uslova pojavljuju se biljne bolesti latica hrizantema, a tada su najčešće smeđa trulež (Didymella liguicola), siva trulež (Botrytis cinerea), a retko i gljivica roda Stemphylium.

Razvojem cvetnih glavica i pojavom latica raste potencijalna opasnost od moguće fitotoksičnosti od primene sredstva za zaštitu bilja, bilo da se koriste neželjene mešavine ili nakon njihove primene nastupe visoke dnevne temperature vazduha. Stoga u poslednjim zaštitama hrizantema od štetnih organizama valja biti posebno oprezan.

Jesenje magle bi trebalo, uz zaštitne mere koje se preporučuju (npr. Vertimec EC ili K raft EC), da spreče kasnu pojavu grinja na laticama hrizantema. Ovi preparati kvalitetno suzbijaju i kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis). Protiv štetnih gusjenica sovica Protiv štetnih bi gusjenica sovica (Noctuidae) trebalo bi koristiti kontaktno-želudačane insekticide: npr. Fastac ili Direct SC.

Kao supstance za suzbijanje sive plesni na hrizantemama koriste se fenheksamid, fludioksonil i ciprodinil, kao i pirimetanil. Protiv rđe i pegavosti za hrizanteme je dozvoljeno koristiti mankozeb. Protiv belog leptira, vaši i tripsa koristite alfa-cipermetrin, protiv gusenice sovice metoksifenzoid, a za suzbijanje tripsa, grinja, minera abamektin.

PROČITAJTE JOŠ: Slamnati cvet ukrašava dvorište do zime: evo kako se sadi, neguje i bere šuškavac (SAVETI)

Previše vlage (magle, rose) može da pogoduje kasnom razvoju biljnih bolesti hrizantema, od kojih se neke razvijaju na laticama hrizantema (npr. Botrytis, Stemphylium). Pojedinih godina smeđa trulež (Didymella liguicola, Ascochyta chysanthemi) čini sve veće štete na hrizantemama, a prema znakovima bolesti često se poistovećuje sa gljivom Botrytis cinerea. Najčešće iznenada napada još neotvorene cvetne pupoljke hrizantema. Oni zaraženi trunu, menjajući boju u tamno braon do crne. Trulež se takođe može razviti na lišću, pupoljicima i stabljici. Bolest se snažnije pojavljuje zbog prekomernih padavina, zasićenosti vazduha vlagom i jutarnjih magla tokom septembra.

Sve mere zaštite u poslednjim tretiranjima treba sprovoditi u večernjim (ne jutarnjim) satima, uz fino raspršivanje iznad napadnutih biljaka!

Plodored, uz uništavanje obolelih biljaka spaljivanjem i dezinfekcija zemljišta u zaštićenom uzgoju, osnovne su preventivne mere zaštite. Uz redovnu hemijsku preventivnu zaštitu (npr. preparatima na osnovi kaptana, folpeta, mankozeba i metirama), vrlo je bitno sprečiti kondenzaciju vlage na površini biljnih organa i smanjivati vlažnost vazduha na vrednosti manje od 80%.

Tekst: Milorad Šubić

Izvor: Agro klub