Pri osnovnoj rezidbi na zrelo nekoliko lastara se odseca do osnove, a pojedini lastari se prekraćuju na određenoj udaljenosti od osnove. U zavisnosti od dužine tih delova lastara, koji se pri rezidbi ostavljaju na čokotu, odnosno od broja ostavljenih okaca na njima, razlikuju se rodni elementi - kratki kondiri do tri okca, dugi kondiri do pet okaca, kratki lukovi do osam okaca, srednje dugi lukovi do 12 okaca i dugi lukovi sa više od 12 okaca.

PROČITAJTE JOŠ: Koje je najbolje vreme da se posadi vinova loza i koje su najbolje sorte za grožđe i za hladovinu (FOTO)

Izbor dužine rodnih elemenata nije proizvoljan, već zavisi od bioloških osobenosti gajenih sorti, rodnosti okaca duž lastara, uzgojnog oblika i broja rodnih okaca koje treba ostaviti na čokotima pri obavljanju rezidbe.

Rezidba čokota može biti kratka, duga ili mešovita. U smederevskom i gročanskom vinogorju, gde su uglavnom zastupljene stone sorte grožđa, rezidba je uglavnom mešovita, pri čemu se ostavlja određeni broj kratkih kondira (obično 2-3 ) u kombinaciji sa 2-3 srednja luka koji u narednoj vegetaciji daju rod.

To je takozvani Gijov način rezidbe koji može da bude jednostran, ili dvostrani. Luk na kome se prethodne godine nalazio rod uklanja se do osnove, a na kondiru za zamenu iz prethodne godine na kome se nalaze obično dva rodna lastara - niži lastar se reže na kratak kondir za zamenu a viši na 8-10 okaca, i on služi kao rodni lastar u ovogodišnjoj vegetaciji.

PROČITAJTE JOŠ: Kako da gajite vinovu lozu u dvorištu

Ako se na kondiru za zamenu ne razviju dva kvalitetna lastara, kao rodni luk možemo da iskoristimo kvalitetan lastar na rodnom luku iz prethodne vegetacije koji se nalazi pri osnovi. Ovakav način rezidbe treba primenjivati kod sorti muskat hamburg, muskat italija, afus-ali, moldavija i drugih stonih sorti. Sorta smedervka traži kratku rezidbu, odnosno rezidbu kondir na kondir. Ona podrazumeva ostavljanje 5-6 dugih kondira koje dobijamo sa kondira iz prethodne godine prekraćivanjem nižih kvalitetnih lastara na 4-5 okaca.

Presecanje lastara se obavlja na udaljenosti od oko jedan cm iznad vršnog okca koji se ostavlja na kondirima ili lukovima. Presek treba da ima blagu kosinu, suprotno od okca, kako bi se sokovi, koji se izdvajaju iz lastara pri suzenju, slivali suprotno od okca niz kondire, odnosno lukove. Stariji debeli delovi stabla se odsecaju testericama, pri čemu se vodi računa da se što manje povređuje skelet čokota, odnosno da se prave što manje rane.

Izvor: Novosti