Prilikom kupovine pored boje, termina sazrevanja i ukusa, bitno je da obratite pažnju pre svega na otpornost biljke na najčešća gljivična oboljenja kao što su pepelnica i plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola).

Vodite računa i o tome da li je dotična plemenita sorta kalemljena na otpornu podlogu. Mesto kalemljenja presvučeno je debelim slojem voska pa ga i laici lako mogu uočiti. Nekalemljene sorte, tj. vinsko i stono grož e koje je uzgajano iz reznica, izuzetno je osetljivo na pojavu filoksere (Viteus vitifoliae). Kod lučnog uzgoja vinova loza se sadi na rastojanju od 1,5 do 2 metra uz žicanu konstrukciju. 

Stručnjaci kažu: ako posadite sorte sa različitim terminom sazrevanja, moci ćete da berete sveže grozdove od kraja avgusta sve do oktobra. Takođ e je popularno uzgajanje u obliku vertikalnog i horizontalnog kordona. Jedan ili dva glavna izdanka sa plodonosnim lastarima obe strane čokota usmerite uz konstrukciju. Na ovaj način možete preklopite jedan preko drugog do tri kraka kordona (rastojanje 60-80 cm) i čak po potrebi na jednom nivou možete uzgajati i neku drugu sortu.

Koje je najbolje vreme da se posadi vinova loza i koje su najbolje sorte za grožđe i za hladovinu (FOTO)
LepaiSrecna 

Najvažniju meru nege, orezivanje, najbolje je da obavite od kraja februara do početka marta, kada prestane opasnost od jakih mrazeva. Osnovno pravilo je da vinovu lozu orezujete redovno da biste joj obezbedili dovoljan dotok vazduha i sunčeve svetlosti i ona mogla bolje da rađa. Odsecite bočne izdanke jer oni ne donose mnogo plodova. U prvih nekoliko godina posle sadnje orezujte nove izdanke da biste glavno stablo podstakli na rast. 

Sunčano mesto za stono grožđe... pročitajte više na drugoj strani teksta!

Nastavak članka