Skromni, ljupki zvončić

Zahvaljujući ljupkom obliku cveta, njegov naziv na većini jezika, pa i na našem i latinskom (Campanula), označava isti pojam – zvončić. Rod sadrži oko 300 jednogodišnjih, dvogodišnjih ali i višegodišnjih vrsta, rasprostranjenih širom umerenog područja severne hemisfere, od Azije do Amerike, najviše od istočnog Mediterana do Kavkaza. Skromnih su zahteva – treba im samo malo sunca i propusne zemlje. Za njih važi da mogu rasti gotovo svuda, pa veličina može da im varira od gotovo zakržljalih arktičkih i alpskih vrsta visine jedva do 5 cm, do šumskih i poljskih vrsta umerenog područja, koje mogu dostići visinu i do 2 m. Lišće varira po obliku čak i na jednoj istoj jedinki, a mnoge vrste sadrže beli lateks (mleko) u lišću i drškama. Cvetovi su uglavnom plavi ili ljubičasti, a mogu biti i beli i ružičasti, i javljaju se tokom proleća i leta.

Postoji mnogo kultivisanih vrsta koje se sade u baštama. Campanula rapunculus, jednogodišnja povrtarska i baštenska biljka, jako je popularna u Britaniji, mada ponekad optuživana za povećanu invazivnost. Njeni varijeteti mogu cvetati u plavoj, ljubičastoj ili beloj boji, a englesko ime Rampion Bellflower dobile su po jednoj priči Braće Grim.

Na našem tržištu najčešće se može naći C. portenshlagiana (ili neki njen varijetet), poznatija kao dalmatinski zvončić, koja raste do 15 cm, ređe do 30 cm visine i širi se do gotovo pola metra. Vrlo je zahvalna kao pokrivač tla i za manje površine. Kao alpski tip može rasti gotovo svuda: na stenama, po ivičnjacima, u saksijama, pa čak i na zidovima, samo ako ima dovoljno svetlosti. Čak i u polusenci cvetaće od jula do avgusta i ulepšati svaki prostor svojim nežnim lila ili lilaplavim zvončićima, koji potpuno prekriju biljku, pa posađena pored staza, može za relativno kratko vreme izgledati kao meki cvetni tepih. U Britaniji se često ponaša kao zimzelena vrsta, za razliku od krajeva sa oštrijom klimom ili hladnijim zimama. Sličan izgled i uslove gajenja ima i srpski zvončić, većini lakše dostupan, pa stoga možda i zahvalniji za početnike.

Za one koji putuju ili imaju mogućnosti da je nabave, interesantna može biti i Campanula isophylla, zimzelena puzavica sa zeljastom stabljikom odrvenelom pri osnovi. Naziva se i „vitlejemska zvezda“, a domovina joj je Severna Italija. Traži maksimalnu količinu svetlosti, ali ne podnosi direktno sunce duže vreme. Bilo bi dobro presaditi je odmah po kupovini. Naročito joj prijaju viseće korpe i svežina, pa će na temperaturama oko 15°C davati najbolje rezultate. Ova vrsta može porasti do 30 cm u visinu i 20 cm u širinu. Posle dve godine postaje drvenasta i manje nosi cvetove, i tada je vreme da je razmnožite reznicama mladih stabljika u toku leta.

Osim toga što je zvončić lak za gajenje i samo treba voditi računa o redovnom zalivanju i vlažnosti vazduha, zahvalan je i zato što mu jedina opasnost preti od crvenog pauka.