Žbun hrizanteme pleni raskošnim, toplim prelivima boja do kasno u jesen, a posebne vrste otporne na hladnoću mogu da krase dvorišta i preko zime.
Hrizantema (Chrysanthemum), poznata još i kao jesenja ili zimska ruža, ili volovske oči, raste u formi žbuna i dostiže visinu od 40 cm do 1 m, zavisno od sorte.
Posebnu pažnju privlači neobićnim cvetovima, koji zavise od vrste, pa tako mogu biti vrlo sitni ili pak krupniji, bele, narandžaste, ružičaste, bordo ili žute boje. Postoje vrste sa jednostavnim, jednostrukim cvetom i one sa slojevitim, punim cvetom.
Hrizanteme se sade najkasnije u maju, da bi bašta u jesen bila puna boja. Poreklom je iz Azije, a u Evropi je brzo postala popularna i kao rezan cvet. Ne traži posebnu negu, a može se gajiti i u bašti i u saksiji.
Saksijska hrizantema najbolje uspeva na istočnoj ili severnoja strani. Pogoduju joj hladna i osunčana mesta, pa je miljenica jesenjih terasa. Prema kineskom predanju, čovek koji pije vodu sa izvora ili potoka oko kojeg raste hrizantema, biće dobrog zdravlja. Jedan grad u Kini nazvan je po njoj (Grad hrizantema). U jesenjoj bašti, pored ogolelih listopadnih biljaka, lepota hrizantema naročito dolazi do izražaja.
Posle cvetanja skratite biljke na visinu od oko 20 cm. U toplijim krajevima mogu ostati napolju sve do proleća, ali je ipak najbolje da ih pre mraza izvadite iz zemlje i čuvate u sanduku sa ilovastim kompostom na temperaturi od 5-7 stepeni Celzijusa.
PROČITAJTE JOŠ: NAJLEPŠE CVEĆE ZA MIHOJLSKO LETO: ideje za terase u jesen
Tekst: I.M.
