Magnezijum pomaže mišićima i živcima da rade na pravi način, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, u održavanju jakih kostiju, ali i doprinosi stabilnom radu srca.

Zbog toga se javljaju određene posledice ukoliko nam fali magnezijuma u telu, a ovo su neke od njih.

1. Glavobolja i migrena

Istraživanja su pokazala da ljudi koji pate od migrene imaju tendenciju nižeg nivoa magnezijuma u telu. Smatra se da nzak nivo magnezijuma doprinosi glavoboljama i migrenama zbog svoje uloge u podršci zdravoj neurološkoj funkciji i stvaranju neurotransmitera.

Stručnjaci predlažu uzimanje dodatka magnezijum oksida u količini 400-500 miligrama dnevno, kako bi se sprečile migrene.

2. Neuredna probava

Magnezijum ima višestruku ulogu u našoj probavi, jer pomažući uvlačenju vode u creva pomaže održavanju stolice mekom za delotvornije uklanjanje. Takođe pomaže u održavanju kontrakcija mišića creva.

3. Grčevi u mišićima

Nedostatak magnezijuma može dovesti do bolnih grčeva u mišićima, i to najčešće u donjem delu nogu i u stopalima. Mišići se stežu i opuštaju, a bez dovoljne količine magnezijuma ove kontrakcije i opuštanja mogu postati teški i nekoordinisani.

4. Stres i anksioznost

Zbog svoje važne uloge u stvaranju neurotransmitera nizak nivo magnezijuma može stvoriti osećaj teskobe, stresa i razdražljivosti. Neurotransmiteri su hemijski spojevi koje se nalaze u mozgu i pomažu živcima da međusobno komuniciraju, pa je anksioznost jedan od najvećih simptoma nedostatka magnezijuma.

stres
Profimedia 

Oni pomažu našem telu da reguliše različita ponašanja, poput spavanja, obrazaca razmišljanja, raspoloženja i još mnogo toga. Nizak nivo magnezijuma može da rezultira različitim poremećajima raspoloženja, uključujući anksioznost, depresiju, razdražljivost i zbunjenost.

5. Nesanica

Neurotransmiter gama-aminobuterna kiselina (GABA) igra ulogu u pomaganju telu da se opusti. GABA je neurotransmiter odgovoran za smirivanje živčane aktivnosti, a magnezijum igra važnu ulogu u stvaranju GABA-e u mozgu. Nedostatak magnezijuma može dovesti do niske proizvodnje GABA-e, a samim tim i do nesanice.

U još težim slučajevima, nego u ovih pet, može doći do mnogo ozbiljnije hipomagnezijemije, kada je koncentracija magnezijuma u krvi ispod 1,6 miliekvivalenata (mEq) na litru krvi. Prvi znakovi toga su povraćanje, mučnina, pospanost i tremor.

Hrana koja je najbogatija ovim mineralom uključuje svo zeleno lisnato povrće, orašaste plodove, avokado, semenke bundeve, losos, mlečne proizvode, tamnu čokoladu.

Magnezijum se takođe može dobiti i ispijanjem vode, a istraživanja pokazuju da ljudi koji žive u područjima s tvrdom vodom imaju manje kardiovaskularnih bolesti jer je tvrda voda rezultat visokog nivoa magnezijuma i kalcijuma.

Osim hrane, tu su i dodaci ishrani u obliku kapsula, spreja ili šumećih tableta.

Izvor: Lepa&Srećna