- Žute naslage na kapcima, ksantelazma, mogu da ukazuju na veći rizik od infarkta i moždanog udara, pokazuje istraživanje sa Stanforda.
- U studiji na skoro 36.000 ljudi, osobe sa ksantelazmom imale su više srčanih i moždanih udara nego kontrolna grupa.
- Rizik je bio povišen i kod onih bez visokog holesterola, pa lekari savetuju proveru srca, krvnog pritiska i masnoća u krvi.
Žućkaste, blago izdignute mrlje na kapcima, koje mnogi smatraju samo estetskim problemom, mogle bi da ukažu na veći rizik od srčanog i moždanog udara. Na to ukazuje novo istraživanje naučnika sa američkog Univerziteta Stanford.
Reč je o stanju poznatom kao ksantelazma, pri kojem se oko očiju pojavljuju žute naslage. One nastaju kada se imunološke ćelije, odnosno makrofagi, ispune holesterolom i drugim mastima. Ksantelazma je česta, ali nije uvek povezana sa povišenim nivoom holesterola u krvi.
Šta je ksantelazma?
Studiju je predvodila Negin Yavari, istraživačica oftalmologije na Univerzitetu Stanford, a rad je objavljen u naučnom časopisu Atherosclerosis. O rezultatima istraživanja pisao je i portal ScienceAlert.
Istraživači su se bavili vezom između ksantelazme i ateroskleroze, odnosno nakupljanja masnih naslaga u arterijama. Ateroskleroza može da suzi krvne sudove i oteža protok krvi, a predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za srčani i moždani udar.
Problem je u tome što se ateroskleroza često razvija postepeno i bez jasnih simptoma, sve dok ne dovede do ozbiljnog zdravstvenog problema. Zbog toga naučnici pokušavaju da pronađu znakove koji bi lekarima mogli da pomognu da povećan rizik prepoznaju ranije.
Ispitivano skoro 36.000 ljudi
Istraživači su analizirali zdravstvene podatke 17.925 osoba sa dijagnostikovanom ksantelazmom, kao i isto toliko ljudi u kontrolnoj grupi.
Kontrolnu grupu činili su pacijenti sa presbiopijom, odnosno dalekovidošću koja se javlja sa godinama. Izabrani su zato što su zbog ove dijagnoze prošli pregled očiju, pri čemu je potvrđeno da nemaju ksantelazmu.
Rezultati su pokazali razliku već tokom prve godine praćenja. Infarkt je doživelo 1 odsto osoba sa ksantelazmom, odnosno 178 pacijenata, u poređenju sa 0,35 odsto, odnosno 63 osobe, iz kontrolne grupe.
Moždani udar zabeležen je kod 0,95 odsto osoba sa ksantelazmom, naspram 0,3 odsto ispitanika iz kontrolne grupe. Tranzitorni ishemijski napad, poznat i kao „mini moždani udar“, javio se kod 0,6 odsto osoba sa ksantelazmom i 0,19 odsto ostalih ispitanika.
Iako su apsolutni procenti bili niski, rizik je među osobama sa ksantelazmom bio višestruko veći. Razlika se tokom vremena nešto smanjila, ali je i nakon pet i deset godina rizik ostao značajno veći kod osoba sa ovim promenama na kapcima.
Veći rizik postoji i kada holesterol nije povišen
Jedan od zanimljivih rezultata istraživanja jeste to što je učestalost srčanih i moždanih udara kod osoba sa ksantelazmom bila slična bez obzira na to da li su imale povišen nivo masnoća u krvi.
To ukazuje da holesterol i druge masnoće u krvi možda nisu jedini faktor koji objašnjava vezu između ksantelazme i kardiovaskularnih problema.
Važno je, međutim, naglasiti da same žute mrlje ne izazivaju infarkt ili moždani udar. One mogu da budu jedan od znakova koji ukazuju na povećan rizik, zbog čega istraživači smatraju da bi osobe sa ksantelazmom trebalo da obrate veću pažnju na zdravlje srca i krvnih sudova.
„Naša studija pokazuje da se ksantelazma može smatrati faktorom rizika za buduće velike kardiovaskularne i cerebrovaskularne događaje“, naveli su autori istraživanja.
Šta bi osobe sa ksantelazmom trebalo da urade?
Istraživači upozoravaju da se mnogi pacijenti zbog ksantelazme obraćaju dermatologu pre svega iz estetskih razloga, dok istovremeno mogu da imaju neotkrivene ili nekontrolisane faktore rizika za bolesti srca i krvnih sudova, piše Klix.
Zbog toga preporučuju redovno praćenje zdravstvenog stanja kod lekara. Kontrola holesterola i drugih masnoća u krvi, krvnog pritiska i životnih navika može da pomogne u ranom prepoznavanju faktora koji povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Važno je i da se pojava žućkastih naslaga oko očiju ne tumači automatski kao znak visokog holesterola ili budućeg infarkta. Ksantelazma može da bude razlog za dodatnu zdravstvenu proveru, ali sama po sebi ne znači da će osoba doživeti srčani ili moždani udar.
BONUS VIDEO: