- Građani Srbije češće prepoznaju pritisak, stres i pušenje kao rizik za srce nego povišen LDL, iako taj holesterol može godinama da raste bez simptoma.
- Istraživanje pokazuje da više od dve petine ispitanika ne zna ili nije sigurno da je LDL jedan od vodećih faktora rizika za infarkt i moždani udar.
- Normalna telesna težina ne isključuje povišen holesterol, pa lekari poručuju da su redovna kontrola i praćenje vrednosti ključni.
Građani Srbije povišen krvni pritisak, stres i pušenje prepoznaju kao veće rizike za srce od povišenog LDL holesterola, iako upravo “loš” holesterol može godinama da raste bez ikakvih simptoma i postepeno oštećuje krvne sudove. Novo istraživanje, koje je rađeno na inicijativu Udruženja pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima „Moja druga šansa“ i uz podršku Udruženja kardiologa Srbije, pokazuje da više od dve petine građana ne zna ili nije sigurno da je povišen LDL jedan od vodećih faktora rizika za infarkt i moždani udar.
Ovaj podatak dodatno zabrinjava s obzirom na to koliko su kardiovaskularne bolesti i dalje veliki zdravstveni problem u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2025. godine od kardiovaskularnih bolesti umrle su 44.603 osobe, što znači da je gotovo pet života izgubljeno svakog sata. Na razvoj ovih bolesti utiče više faktora rizika, među kojima su povišen krvni pritisak, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, dijabetes i povišen LDL holesterol. Za razliku od nekih faktora rizika koji su građanima vidljiviji i poznatiji, povišen LDL može godinama da ne daje simptome, dok istovremeno doprinosi razvoju ateroskleroze i povećava rizik od infarkta i moždanog udara.
Istraživanje “Navike građana o kardiovaskularnom zdravlju i LDL holesterolu” sprovedeno je tokom leta 2026. godine na reprezentativnom uzorku od 1.000 građana Srbije, uzrasta od 30 do 70 godina. Rezultati pokazuju da gotovo polovina ispitanika, 46 odsto, procenjuje da ima telesnu težinu iznad poželjne, dok je skoro trećini dijagnostikovan povišen krvni pritisak. Svaki peti ispitanik navodi da ima povišen holesterol, a devet odsto da ima dijabetes.
"Istraživanje je pokazalo da građani razumeju važnost prevencije, ali da postoji značajan jaz između opšte zdravstvene svesti i konkretnog znanja o LDL holesterolu, posebno između njegovog merenja i razumevanja rezultata. Dve petine građana redovno kontroliše LDL holesterol, ali samo pet odsto zna njegovu tačnu vrednost, dok 55 odsto vrednost zna okvirno. Iako je 78 odsto građana upoznato sa terminom LDL, njih 58 odsto nema dovoljno znanja o problemima do kojih mogu dovesti njegove povišene vrednosti. Građani kardiovaskularni rizik mnogo češće povezuju sa pritiskom, stresom i pušenjem nego sa holesterolom, a snižavanje LDL-a prvenstveno sa promenama životnih navika. Nalazi ukazuju na potrebu da se LDL holesterol ne posmatra samo kao pitanje “zdravog života”, već kao merljiv faktor zdravstvenog rizika koji zahteva praćenje i, kada lekar proceni, odgovarajuću terapiju. Ohrabruje to što 79 odsto ispitanika najviše veruje lekarima, što predstavlja dobru osnovu za razgovor sa građanima o značaju kontrole LDL holesterola i mogućnostima njegovog snižavanja", rekao je Bojan Klačar, direktor Stratedgist istraživačkog centra.
Povišene vrednosti LDL holesterola mogu biti prisutne već u mladosti, posebno kod osoba sa naslednim poremećajima metabolizma holesterola. Aterosklerotske promene na krvnim sudovima mogu nastati mnogo pre pojave prvih simptoma, zbog čega odsustvo tegoba ne znači da rizik ne postoji. Ozbiljniji simptomi najčešće se javljaju tek kada su aterosklerotske naslage značajno suzile krvni sud, odnosno kada je bolest već uznapredovala.
"Povišen LDL holesterol nije samo broj na laboratorijskom nalazu, već faktor koji godinama može da doprinosi stvaranju aterosklerotskih naslaga u krvnim sudovima, bez ikakvih simptoma. Kada se uz povišen LDL udruže drugi faktori rizika, poput pušenja, hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa ili hroničnog stresa, rizik od kardiovaskularnog događaja dodatno raste. Zato nije dovoljno samo izmeriti holesterol - važno je proceniti ukupni kardiovaskularni rizik pacijenta i prema njemu odrediti ciljnu vrednost LDL-a. Kada promene životnih navika nisu dovoljne, postoje efikasne terapije kojima se LDL može dodatno sniziti i tako smanjiti rizik od infarkta i moždanog udara. Nova generacija lekova za snižavanje LDL holesterola, uključujući terapije koje se primenjuju i svega dva puta godišnje, predstavlja značajan napredak u dugoročnoj kontroli LDL-a i smanjenju kardiovaskularnog rizika. Upravo zato je važno da prevencija, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje postanu standard, što je u fokusu i novog evropskog pristupa kardiovaskularnom zdravlju. Safe Hearts Plan Evropske komisije stavlja naglasak na prevenciju, rano otkrivanje i skrining, dok uključivanje Srbije u program EU4Health otvara dodatni prostor za unapređenje ovih oblasti i kod nas", istakla je prof. dr Ivana Nedeljković, predsednica Udruženja kardiologa Srbije.
Povišen holesterol ne može se proceniti na osnovu telesne građe. Čak i osobe koje nemaju višak kilograma mogu imati povišene vrednosti LDL holesterola, posebno kada je uzrok genetski. Porodična hiperholesterolemija je nasledni poremećaj metabolizma lipida koji može godinama ostati neprepoznat, a procenjuje se da se javlja kod približno jedne od 200 osoba. Zato normalna telesna težina nije razlog da se kontrola holesterola zanemari, posebno ako u porodici postoji istorija povišenog holesterola ili ranih kardiovaskularnih bolesti.
"Rezultati istraživanja pokazuju važan paradoks, čak 95 odsto građana smatra da je održavanje holesterola u preporučenim granicama važno, a većina je upoznata i sa terminom LDL holesterol, ali samo pet odsto zna tačnu vrednost svog poslednjeg nalaza. Istovremeno, svega 22 odsto građana prepoznaje lekove kao jedan od načina za snižavanje LDL holesterola. Ovi podaci pokazuju da svest o važnosti holesterola mora da se pretvori u redovnu kontrolu, razumevanje rezultata i, kada je potrebno, pravovremeno lečenje. Koliko je to važno, pokazuju i podaci nacionalnog PRAMIRS registra Udruženja kardiologa Srbije. Među 1.021 osobom koja je infarkt doživela pre 45. godine, više od polovine imalo je dislipidemiju, 38,3 odsto porodičnu anamnezu prevremene koronarne bolesti, dok je dve trećine pacijenata pušilo. Familijarna hiperholesterolemija može godinama da ne daje simptome, pa poznavanje sopstvene vrednosti LDL holesterola i porodične anamneze, kao i pravovremeni pregled članova porodice i lečenje, mogu biti ključni za sprečavanje infarkta u najproduktivnijim godinama života", objašnjava doc. dr Aleksandra Đoković, kardiolog, Udruženje kardiologa Srbije.
Pored dostupnog lečenja važno je da se dodatno unapredi prevencija i rano otkrivanje povišenih vrednosti holesterola, posebno kod osoba koje zbog naslednog faktora mogu biti izložene riziku još od mladosti. Povodom Svetskog dana familijarne hiperholesterolemije, iz Udruženja pacijenata „Moja druga šansa“ poručuju da je jedan od važnih koraka i kontinuirana edukacija građana.
"Istraživanje nam pokazuje da građani jesu svesni da je holesterol važan, ali da ga još uvek ne shvataju dovoljno ozbiljno kao jedan od vodećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Zato moramo više da govorimo o posledicama i da poboljšavamo prevenciju, da edukujemo ljude da znaju svoje vrednosti i da ih redovno kontrolišu. Kao udruženje pacijenata smatramo da bi važan korak bio i uvođenje organizovanog skrininga za rano otkrivanje povišenog holesterola, jer posebno kod familijarne hiperholesterolemije pravovremeno otkrivanje može da napravi ogromnu razliku", rekao je Ivan Tojagić, predsednik Udruženja pacijenata koji su preživeli srčani udar "Moja druga šansa".
BONUS VIDEO: