Marina je još sa sedam godina primetila da nešto nije u redu. Na časovima fizičkog nije mogla da drži korak, a često je namerno dolazila kasnije kako bi izbegla vežbe zagrevanja.
U srednjoj školi nije mogla da trči, osećala je da gubi dah, nema vazduha u plućima i da joj se vrti u glavi. Kada je konačno pokušala da objasni nastavniku, on joj se narugao kako previše dramatizuje.
Kad se žalila kod kuće, rekli bi joj da “samo treba da vežba više”. Što god je više pokušavala, to joj je bilo gore. "Mislila sam da sam lenja, da ne volim sport", priča Marina.
Oko 15. godine pojavili su se i migrene. Otišla je u ambulante, ali su joj dijagnostikovali anemiju ili rekli da “samo mora više da jede”. Paralelno su otežali problemi sa disanjem i vrtoglavicom. Izbegavala je čak i šetnje, nije htela ni u tržni centar. "Svi su mislili da preuveličavam, pa sam ćutala", kaže Marina. "Pokušala sam da istražim simptome online, ali jedino što sam našla bilo je – astma. A to definitivno nisam imala."
Tokom porodice posete kampusu kod sestre u Džordžiji, dok su se penjali uz strminu, počela je tragedija - Marina je pala u nesvest. Alarmirana majka poziva lekara, a kad su je snimili rentgenom pokazalo se da joj je srce skoro duplo veće od normalnog.
Uskoro saznaju i dijagnozu - pulmonarna hipertenzija, ozbiljna bolest plućnih arterija koja često vodi do zatajenja srca. Gugl je pokazao prognozu - pet godina života s takvom dijagnozom. Marina je tad imala samo 16.
Do 22. godine, čak vožnja u automobilu je postala napor. Na stalnim iscrpljujućim terapijama, Marina je imala još samo jedan izlaz - presađivanje pluća. Prošla je kroz desetine testova, uspela da se kvalifikuje za listu. Čekanje je bilo mučno, ali nada nije prestala. Transplantacija pluća je trajala osam časova.
Probudila se sva ukočena, imobilisana, ruke vezane za krevet, kako ne bi slučajno izvukla cev za kiseonik. Kada su je skinuli sa respiratora, morala je da ponovo uči da diše, hoda, priča. Pije 20–30 lekova dnevno, svakodnevno joj mere kiseonik, krvni pritisak i puls.
Prvu godinu nakon transplantacije je provela u karantinu: posete na distanci, izbegavanje gužvi. Počinje da snima TikTok priče. Hiljade ljudi se javljaju: osobe koje čekaju transplant, imaju slične simptome. Postaje podrška drugima i sama dobija snagu. Danas ima preko 650 000 pratilaca, a njen život je danas potpuno drugačiji. Pročitajte i šta je rekao doktor Miri Banjac kad je video snimak njenih pluća.